Наша књижевност

Из преписке С. Марковића 137

редовима да обухватамо знање од свију струка. Дакле специјалност — то ваља свакоме препоручити. Буди недагогт, буди агроном, буди хемичар-фабричар, инжињер, доктор или шта ти драго — према твом укусу и средствима — тек избе-

ри струку. Нама треба пропаганда делима, а не само речима. За речи има их доста. Не могу о овоме опширно да ти говорим, тек ти ћеш сигурно разумети, шта хоћу да ти кажем.

Крагујевачки затвор, 24. Фебруара 1874. '.

Ти си ми писао још пре, но што сам затворен (управо пред затвор) да има изглада, да одеш горе да учиш. Ја не знам да ли су ти „изгледи“ још колико изгледи, али никако ми се не допада оно, што си хтео да учиш — литературу! лепу забавну књижевност за пропаганду у маси народа — го... с млеком! Ако би отишао случајно да учиш, — учи стручно знање: — педагогију, да будеш учитељ у селу, агрономију, да дођеш где год на имање, инжињерство — у опште неко реално знање, које би ти дало хлеба, а користило би људима, у чијој околини живиш.

ОЦЕНА ПАРТИЈА

Либерали (Из писама Љуби Бели-Марковићу)

Петроград, 31. Октобра 1868

·. Паја ми је јавио и за ваше изборе и за Матићево министарство. Ја се од Матића другом чему нисам ни надао. Пасивно поштење у државнику — а готово и свуда у јавном животу — равно је непоштењу. У осталом, Љубо, није вадде јадати се. Ове године смо видели шта вреде наши либерали и шта можемо очекивати од њих. Они су се толико наплакали над нолитичком мудрошћу кнеза Мијаила, над његовом енергијом и патриотизмом, да су не само оправдали пред народом сву политику Христића, но су још тиме дали Блазнавцу и Ристићу непобедљиво оружје у руке. М да видиш како се они већ служе безобзирно тим својим оружјем. Не знам да ли си читао у 85. бр. „Заставе“ писмо из Београда, као одговор ческој „Кореспонденцији“ и „Застави“. По садржају ни форми види се да је то писмо писао или који од намесника, или други ко по њиховој наруџбини. — „Кореспонденција“ је објавила у једном свом чланку неке сумње на данашње намесништво и пребацила му страшљивост у бугарским догађајима. „Застава“ је томе посветила један уводни чланак. У овом се одговору каже управо, да намесништво иде савршеним трагом кнеза Мијаила, који је водио самосталну „српску политику“ и с које га нису могли скренути ни бомбардовање Београда, ни црногорско-турски рат, ни чете у Бугарској и намесништво гордо пита: „а сме ли се кнезу Мијајлу пребацити страшљивостг“ — а „Застава“, опозиција, омладина не смеју на то да одговоре ни речице. Ја сам намеран поводом тога писма да ударим на опозицију. Само ако хтедну печатата моје писмо, јер они имају обичај, да по својој високој мудрости оцене шта је „зрело“, па шта им се не допадне, оно ад асга... Свакојако је време, да видимо на чисто какви смо... Писао сам Паји да се договори са Жујовићем, да се у Београду, уреди једна дружина, но сад добих извешће, да је сиромах Жујовић на смрти. МИ онако нас мало има, па још ако и овај радник погине, баш не знаш с киме ћеш да радиш. Као што гнаш да од наших старих и конзервативаца и либерала нема ништа, а оно бар да се гледа свима средствима, да се смладини да реалан правац. Најглавнија је потреба, да се добију средства, да се омладина упозна са сувременом науком, са реалним погледима и на друштвене одношаје, и на књижвност, и на политику, једном речи на све гране народног живота...

Ји и А Ма ке ИН а И АИ (5 5569. ВАЊА а ај ка а У МА ЗОО Ка] >