Наша књижевност

Белешке

завршио разговор, нити су то биле једине политичке лекције.

Бивша опозиција није била само сломљена и туцана у главу, од ње се тражило да ломе оно што још није погнуло главу, да бди над поретком који јој није био сасвим по вољи, а сваком чиновнику наметана је и шпијунска улога. Кости, поред тога што је брат Стевчин, било је још и то на терету што му је син одржавао везу са Марковићем, и помагао ширгњу његових идеја у Србији.

„Ви се, г. Коста, опоменуо га је Ристић, постарајте те вашег сина Пају одвратите од Светозара Марковића и Јеврема, брата Светозарева, јер доста се очито примећава, да не само ваш син Паја, него и онај млађи великошколац, доста у новинама са дописима подпомажу Марковиће. Но ви то можете учинити, да ваше синове Пају и Стеву, а и друге својте ваше, од ових људи и њихова друштва одвратите, а нама их за дописе наших начела упутите.“ У случају да се синови „опамете“, већ је било предвиђено да и Паја оде негде за среског начелника, а Стева у академију или где на страну као државни питомац. Ристић је Косту поново упутио Блазнавцу, да му овај објасни и покаже „какве су дописе Марковићи са друштвом њиовим у иностранству противу династије Обреновића одпуштали, и противу владајућих, и грдње на нас намеснике просипали“.

Као што се види, намесници не само да су придавали велики значај Марковићевој акцији, него су иза ње сагледали читав покрет који се шири. Преко полиције су ставили под присмотру све Марковићеве другове, и организовали хватање њихове преписке.

Коста је од Ристића отишао кући, и чуо да је већ долазио жандар са позивом од Блазнавца, а у то је наишао и други жандар и повео га Блазнавцу. Коста се надао да ће Блазнавац одмах почети да говори о везама његових синова са Марковићем, али је Блазнавац повео разговор издалека, још од прве владавине кнеза Милоша: Како је Милош многе чиновнике гонио и доста тирански поступао, али, када је из земље отишао, као бајаги тек тада је он,

147

Блазнавац, који је у Загребу организовао хапшење Милошево и узео му доста хиљада форинти, — увидео „шта је за земљу и отаџбину Милош био ни вредио“. А како „и сам народ увиде“ и позваше га натраг, „онда ми, наставља Блазнавац своју исповест, тучи памет где сам се забасао, па онда се прибра у памет и по том се реших да чврсто Обреновићима до гроба служим и уз народ будем“, Наравно, прећутас је да каже како је пре тога, када га је Милош прогнао у његово село, доставио Осман паши, заповеднику 6еоградске тврђаве, стратешки план по коме би Порта најлакше могла заузети Србију.

Како су заједно на канабету седели, Блазнавац се окрете Кости, примаче се ближе и рече: „Када би по несрећи било да немирници какви метеж и буну произведу, шта би онда од Стевчине, моје и наших људи, аи твоје куће било, цигла на цигли не би остала, а твоји би синови чак Африку видили.“ — „Но ми, братац мој, наставио је Блазнавац ласкаво, треба да се тврдом везом вежемо и један за другог гинемо и данашње стање земље наше одржимо и посрнућу не дамо, нити допустимо да наши синови уз непријатеље пристају и ове у предузећима сусрићу.“ Ту је Блазнавац већ био близу главне теме, и могао Кости, не скидајући очи са њега, да напомене: „Немојте пустити ваше синове, од којих ми очекујемо добре и ваљане државнике, да они са вакијем непријатељима династије преписке имају и воде“.

Како то рече, Блазнавац устаде и поче из фијоке једнога ормана вадити хартије и читати писма Светозара и Јеврема Марковића, писана Паји Михаиловићу, а уз њих и писма Пајина, и писма Михаила Никетића. Пошто их је на глас прочитао, Блазнавац их је пружио Кости да их и он прочита. „Ја се убезекнух, прича Коста, шта овај човек ради и шта са тим хоће од мене, па му рекох, ја без наочара не читам и не видим“. А Блазнавац настави и даље читати „неке књижице и погрде влади и намесницима“.

10»

пена у

ЈЕ ИЕ