Наша књижевност

Оклопни воз 14-69 261

Гомила. Нека га, нека иде. Други сељак. Браћо, нека проба да запали нашу крџу. Окорок. Свима се може објаснити. Треба само имати срца. (Пева. Гомила га прати.)

Од Енглеза дуван примају,

А мундире руске имају,

И јапанске еполете —

То су, браћо, омске чете.

Ех, мори-моме, Американкиња, Ја бејах цура и шарлатанкиња.

Кад су дуван попушили

И мундире поцепали,

Еполете спадоше —

У бекство се дадоше.

Ех, мори-моме, Американкиња ...

(Ларма. Трка. Узвици. Улети Миша, а с њим сељак са повезаним образом.) Миша. Ето видите... Сељак. Никита Јегоровичу... Вершинин, Шта јег Сељак. Долазим са моста, Никита Јегоровичу. Прилазимо ми да га дигнемо у ваздух, а око моста Козаци. Не можемо. да приђемо.

Пуцали смо на њих — и вратили смо се... Само, Никита Јегоровичу, нисмо дигли мост у ваздух.

(Гомила уздише. Пауза.) Вершинин. Тако, дакле. Велиш, нисте га дигли у ваздухр А откуд онај прасакр

Сељак. Кад смо се враћали са динамитом, Никита Јегоровичу. Момци су били неискусни, покушали су, ваљда, нешто; ишао сам даЛеко испред њих. Ето, десило се да сами себе дигну у ваздух. Притрчим њима. Свуда крв и само једна капа. Петорица су били... Само сам ја остао жив, Никита Јегоровичу ...

Вершинин. Да ли си остао живр (Пуца.) (Сељак пада.)

Окорок (меће шаржер у карабин). Да уцмекамо и Американца!

_ Вершинин. Американац нема с тим ништа. Нека научи како се са стоком поступа. Пустите га! Други рибар. Да му вежемо очи кад га будемо водили Вершинин. Коме да вежете очи Никоме не треба да везујете очи! Браћо! Оклопни воз ће да се пробије у град... Треба да пођемо на пругу. Само да му се „испречимо на путу, целу пругу да