Наша књижевност

264 Наша књижевност

Сви. Стаблима.

Окорок. Разбациће их. Не можемо их рукама држати. А ни

сами нећемо лећи. А и када да тестеришемо2 Тутњи... Прошишаће поред нас... А шине не смемо да дижемо у ваздух. Миша. Видите ли, ја сам учио на техничком... Мени се ни-

како не допада кад скидају шине.

Окорок. На техничком. А знаш ли ти неки начин да заустаВИШ воз» Миша. Наравно — не знам.

Окорок. Ког ђавола ће ми онда твој технички» Их, балавче!

Други рибар. Долази.

Први рибар. Долази. Брекће и тутњи.

Други рибар. Тутњи, дабоме. А где нам је глава2 Долази. Долази. Долази...

Вершинин. Лези на шине!

(Сви легну на шине.) Нека се у сељачком месу заглиби оклопни воз! (Воз свира. Сељаци неко време леже, затим скоче и трче низ насип.)

Стој! Куда»

Први рибар. Нећеш стићи ни да опалиш, пресећи ће те као траву. Никита Јегоровичу, жао нам је себе. _

Миша. Извините, рекли сте: лези! А да је неки животињски...

Окорок. Шта хоћеш, Мишо, шта животињски >

Миша. Знате ли, према железничким прописима машиновођа

мора да заустави воз ако примети на шинама... Управо — ако издалека. А ако близу — мора да повећа брзину да би га без опасности пресекао, а онда опет да заустави... Кажем — да је неки животињски леш. ;

Окорок. А ако је људски леш»

Миша. Наравно и људски. Али ја вам нудим вола, баш ништа не разумете! - х

Окорок. Нема овде волова, Мишо. Разумеј — рат је.

Вершинин. Момци, код њих, у оклопном возу, још увек влада стари закон. Они возе по старим прописима. Елем, по старим прописима, ако машиновођа примети леш на шинама, мора да заустави воз... Дакле... Другови, ко ће од вас да легне на шине, да би... Треба да зна: врло је опасно... Воз вози пуном брзином! Свеједно, мора се гинути. Само ја држим да ће машиновођа стићи да заустави воз. А чим стане и помоли главу да погледа — ја ћу том машиново-