Наша књижевност
'
У
Белешке
Стефановић С. Слободан Јовановић: Светозар Марковић. (Пријеглед Мале библиотеке 1 — 1903. 273—283).
Стојановић Воја. Светозар Марковић. Биографије заслужних људи са територије Источне Србије и Поморавља књига !. Београд 1941, 169—171.
Стојковић Боривоје С. Светозар Марковић и његова обнова у нашој савременој књижевности. Поводом „Мзабраних списа“ у издању СКЗ. књига 274 (Летопис матице српске 5349 — 1938, 1985—204).
Тасић др. Ђорђе. Општи преглед наше социологије и наших друштвених наука. (Социолошки преглед 1 — 1938, 24 — 252).
Тодоровић Пера. Светозар Марковић. (Рад И — 1875, 129—135).
Тодоровић Пера. Светозар Марковић. (Рад ПЦ — 1875. 157—189).
Цветић Емило Ј. Светозар Марковић. Споменица Јагодине, Ниш 1914, 1—20.
Цицварић Крста. Јован Скерлић
(6 Светозару Марковићу. Кри-
тички есеји, Београд 1912, 249—273.
Цицварић Крста. Светозар Марковић и бирократски систем пред судом Слободана Јовановића. Београд 1910, 1—43.
ж, п. Ј.
„Дела Максима Горког". — Издавачко предузеће „Култура“ приступило је Једном врло значајном и корисном послу, отпочевши издавање дела Максима Горкога. Прва свеска, врло укусно опремљена и брижљиво преведена и редигована, већ је изишла. Мако су знатним делом већ раније објављена у нас, дела Горкога излазила су пред наше читаоце или лоше преведена или, ако су преводи били потпуни и добри, унакажена брисањем и скраћивањем цензуре. Зато је сада „Култура“, приликом десетогодишњице његове смрти, приступила издавању његових дела „као једном од најважнијих, најодговорнијих и... неодложних задатака наше издавачке делатности“ како би најзад овога великога писца, једног од најбољих класика руске књижевности, наши читаоци могли читати и проучавати
307
с уверењем да заиста имају пред собом његово дело.
Ова прва свеска редигована је врло критички, на начин како се то најбоље врши, према совјетском издању из 1933, према коме ће се издавати и даље свеске. И њени преводиоци (прозу су превеле Мира Чехова и Вера Стојић, а стихове Десанка Максимовић), и њен редактор (Иво Андрић) потрудили су се да даду беспрекоран текст приповедака Максима Горког. У ову прву свеску ушле су његове ране приче, објављиване од 1892—1897, приче којима је Горки стекао своје име великога народнога писца. Ту су, поред чувених приповедака Макар Чудра, Јемељан Пиљај, Челкаш, Коновалов, и друге његове мање познатије, али класичне У врсти првих његових прича; Дед Архипи Лењка, На сплавовима, Једном у јесен, Кан и његов сињ У степи и друге — у свему двадесет и три. у
У низу технички и садржајно успелих издања „Културе“, ово је несумњиво једно од најбољих. Критички приређено, са објашњењима на крају о свакој причи, оно је у исти мах и по-
| пуларно, доступно најразличнијим чи-
таоцима, чему ће свакако допринети и јевтиноћа књиге. (Четири стотине страна густога текста, на финој хартији, за четрдесет динара!) У свему, књига којом ће бити задовољан и врло строг читалац, БАТ
Литература о Максиму Горком. — У нашем часопису, у бројевима 6-7 и 8, „објављени су библиографски подаци о Горком у српској књижевности. Отада је изашао још читав низ написа о њему по нашим листовима, те их овде саопштавамо заједно с неким допунама из наших публикација ранијих година.
Андрић ИМво: Мој први сусрет са делом М. Горког, Преглед | (1946) 218—220.
Аноним: Архива А. М. Горкога, Преглед 1 (1946) 249—-250. — Вече Максима Горког, Слободна Војводина, орган Народног фронта Војводине М (1946), бр. 507. — Говор Максима Гор
20"