Наша књижевност

316

нашао своју форму и свој песнички индивидуални свет, који одговара бугарској души. Церковски је у свом делу дао сеоску стварност. До њега су песници у селу налазили само декоратив“ не мотиве, живописне слике. Церковски слика село, сеоског радника, и схвата не само уметнички пулс тога живота, већ и његов друштвени смисао. Он је пронашао нови начин да се народне умотворине искористе за сликање сеоског живота.

Први његови стихови су социјални. Прва збирка „Сеоски часови“ је објављена 1896 год. Остала његова дела су „Момачке песме“, „Пољске песме“, „Сеоски уздаси“. Писао је и драме, између којих „Луди млади“ и „Под старим небом“, и један роман.

ДЕЛ

Поводом циклуса „Босанске шуме“. У овом броју доносимо шест репродукција радова сликара Даниела Озма. Рођен у Олову у Источној Босни, Озмо је учио основну пколу и гимназију у Сарајеву, а 1934 свршио Уметничку школу у Београду.

Занимао се највише графиком и 0брађивао социјалне мотиве. Своје радове је излагао у Београду и Сарајеву на групним изложбама напредних сарајевских уметника (с Исметом Мујазиновићем, Војом Димитријевићем, Романом Петровићем и Мицом Тодоровићевом). Учествовао је и на пролећним и јесењим изложбама у Сарајеву и Београду. 1989 године дао је циклус својих линореза „Из босанских шума“.

Стрељан је 1942 године од усташа у логору Јасеновцу.

Наша књижевност

Жарко Васиљевић. — Седамнаестога септембра о. г., у педесет четвртој години живота, умро је Жарко Васиљевић, песник, управник Српског народног позоришта у Новом Саду и претседник Удружења војвођанских књижевника. Рођен 1892 у Белој Цркви од оца Косте Васиљевића, познатог позоришног уметника и редовног члана Српског народног позоришта у Новом Саду, Васиљевић је основну школу и гимназију учио по војвођанским градовима где му је отац гостовао са позоришном трупом. Права је студирао У Пешти, али их није завршио због првог европског рата.

Писао је поглавито песме и штампао их по књижевним часописима: Дану, Летопису, Раскрсници, Будућности, Српском књижевном гласнику, Књижевном се-

веру, Нашем животу, Годишњаку Матице српске Војвођанском зборнику... и један

роман чији су одломци изишли у Летопису, у времену када је он био уредник и секретар Матице српске. Засебно је штампао „Минијатуре“ (1924), „Шапутања“ (1924) и „Записе о Србији“ (1946) који су ових дана штампани у Новом Саду, посвећени успомени Светозара Марковића. У друштву са Ненадом Митровом, Младеном Лесковцем и Душаном Микићем дао је збирку „Три према један" (1984). Збирка песама „Бол улице" остала му је у рукопису. О Васиљевићевим песмама писано је у Летопису, Српском књижевном гласнику и Раскреници. Културан и добронамерав Васиљевић је био врло омиљен међу свима који су га познали и с њим радили.

У. же по4. БИБЛИОГРАФИЈА Комунистичка партија у изградњи „Култура" Београд—Загреб, 1946; 14 нове Чехословачке Републике. Реферат х10, 10). 4—

Клемента Готвалда на УШ конгресу Комунистичке партије Чехословачке. Издање и штампа Издавачког предузећа

— Тираж 15.000 примерака. Сопашиноп ог ће Еедегануе Реорјез Керибис ог Упсозјамта. Риђизћеч