Наша књижевност

МАСА ПЕРИ РАИ ин пита МР АЕ ПИ На Му

252 -_ Наша књижевност

Обаб. Лако ћемо с тобом, хајдемо. Други би ти све жиле извукли. Захвали богу што си пред смрт наишао на честите официре.

Војник. Чујеш, пријатељу, скини боље одмах чизме. Да се не мучимо с тобом кад будеш мртав!

(Сељак грчевитим покретом скида чизме. Обаб. Пожури!

(Војник мупомаже да скине чизме.)

Војник. Ето, лежаћеш тако, неоскврнављен, као што њихово благородство кажу.

(Одводе сељака. Мза позорнице пуцањ. Дотрче избеглице.)

Избеглице. Шта се то дешава Шта је тог Старац. Реците, молим вас, шта је тог

(У даљини пуцњава)

Избеглица (попео се на чесму са врућом водом). Хиљаде, хиљаде, не могу се ни избројати ...

Шеф станице. Шта је тог У чему је стварг

Војник. Стигао је Козак... Партизани наступају према мосту.

Дама у бунди (трчи). Ето, шта смо дочекали с тим оклевањем... Партизани наступају према мосту. Партизани су заузели Лбишченск.

Професор. Треба да кренемс к океану. Обаб. Марш одатле! Господине капетане!

(Улази Њезеласов.

)

Њезеласов. Обабе, треба испитати партизана о Лбишченску.

Обаб. Партизана нема, господине капетане. Козак кога је послала стража јавља да је примећен покрет партизана ка мосту и Козаци нису сигурни...

Њезеласов. Према мосту... Доведите ми сместа тог Козака.

Обаб. Лежи без свести. Рањен је у образ.

Шеф станице. Опростите, али ја слутим да ће они дићи мост у ваздух.

Обаб. Могуће, господине жапетане, да ће партизани освојив-

ши мост... Њезеласов. Дићи га у ваздух... Да, они могу да га дигну у ваздух, они су јаки, они су заузели Лбишченск... Али онда, Оба-

бе, онда смо отсечени од океана. Заставниче Обабе! Никифорове! (Никифоров дотрчи.) Обаб. Никифорове!