Наша књижевност

Ра

бил иво а | ~

Обаб. Разумем!

Њезеласов. Заставниче, стража на мосту још не значи да се враћамо према океану. Наш правац и даље остаје Лбишченск. Наредио сам да се сместа формира партија радника за оправку. Где су радници 2

Обаб. Наређење је издато, господине капетане.

Њезеласов. Кога ћемо да слушамо, заставниче2 А>

Обаб. Није моја дужност да мислим. Ја сам исто што митра. љески реденик, шаржер. (Одлази)

Њезеласов. Кога ћемо да питамо телеграмом 2... (Скупља бачене телеграме.)

Дама у бунди. Никако још не крећемо, господине капетане. Овде је опасно. Ваш оклопни воз неће нас оставитиг Кажу да се Вершинин приближава овамо.

Њезеласов. Где је Вершининг Који Вершинин> Шта ви то трућате»г Склоните се одавде, тако вам бога!

Дама у бунди. Али Вершинин ће све нас заклати.

Њезеласов. Марш! Идите дођавола! Ја ћу вас заштитити... Све Ћу ја заштитити.

Дама у бунди. Још се само у вас уздамо. Њезеласов. Ћутите, гњиде! Марш у фургоне! (Избеглице одлазе.)

Обаб (виче). Стој! Стој, теби кажем!

(Обаб и два војника довлаче једног сељака) Где је Вершинин> Ко је пресекао жице»

Сељак. Откуд бих ја знао, ваше благородство, нисам одавде.

Њезеласов. Ко је тај сељак»

Обаб. Иза напојника нашли смо два сумњива човека. Викнем. му: сто, а он... |

Њезеласов. Партизан Обаб. Мислим да је партизан, господине капетане.

Њезеласов. Водите га у мој вагон да се саслуша. Наредио сам да се сместа формира партија радника за оправку. Где су радници2 Обаб. На станици нема радника, господине капетане. Побегли су. Партија за оправку не може да се формира.

Њезеласов. Побегли су. Партија за оправку не може да се формира. Заставниче Обабе, спалите куће бегунцима. Сместа стрељајте партизане! (Одлази)

Сељак. Ваше благородство, шта ћете са мном> Како тог