Наша књижевност

250. у Наша књижевност

Један избеглица. Чита је заузета. У Владивостоку су бољшевици. Шеф станице. Није истина. Свашта ви чујете. Са Читом имамо везу. Малочас су телеграфски тражили дадиљу генерала Нокса. Изгубио је дадиљу енглески генерал, сада је тражи, обећао је награду.

Један избеглица. Ништа човек не може разумети. Као да немамо карте. Кажу да ћемо стићи. Не зна човек коме би поверовао.

Никифоров. Треба веровати закону.

Обаб (трчи са телеграмом). Господине капетане! Господине капетане!

(Улази Њезеласов.) Ево. (Пружа му депешу. Хитно. Лбишченск је заузет. Веза је прекинута. "Њезеласов. Ко га је заузео Долазе нам у помоћ Канађани и Јапанци. "

Обаб. Лбишченск је заузет, господине капетане.

Њезеласов (отме му телеграм). Лбишченск је заузет, Лбишченск је заузет. (Чита).

(Пауза.) Лбишченск је заузет. Послат сам у Лбишченск и додељен генералу Голованову. Заставниче, ко нам је сада претпостављени» Наш непосредни претпостављени 2

Обаб. Генерал Голованов.

Њезеласов. Где је он»

Обаб (претурајући депеше које држи Њезеласов). Ево овде. У Лбишченску... партизани су обесили...

Њезеласов (чита). „Генерал Голованов обешен.“ Аха. Тако... Онда идући по реду» Ко је идућиг

Обаб. Идући...

Њезеласов. Вас питам, дођавола!

Обаб. Генерал-лајтнант Сахаров је идући по реду.

Њезеласов. А где се налазиг

Обаб. Не знам. Не могу да знам.

Њезеласов. Не знам ни ја. Да прескочимо Сахарова. Где је командант руске армијег

Обаб. Не знам ни то. Не могу да знам.

Њезеласов. Сами смо, Обабе. Нисмо потребни Русији. Пошаљите Козаке на мост на двестотинитој врсти. Свим силама нека чувају мост. На једну врсту нико да не прилази. Нека поставе митраљез .