Наша књижевност

Оклопни вог 14-69. 249

Никифоров. Штаг

Син Бин-у. Семенке много у руска глава... У-уф. Шушти...

Никифоров. Шта шушти>

Син Бин-у. Зелене семенке.

Никифоров. А шта би ти хтео: да има камен у глави»

Глас Њезеласова. Наредник водник нека дође у мој вагон. Брзо! ,

Син Бин-у. Ко је тог

Никифоров. Капетан Њезеласов, командант оклопног воза, јеси ли разумеог Овакве као што си ти може без даљег...

Син Бин-у. Дабоме, може. Много брзо иде, као ветар иде. Велики воз, много војници у воз. Много семенке купи. Никифоров (подражавајући га). Целу корпу купи.

Много си грамзљив. Ни један сељак се не би усудио да тргује без дозволе у зони фронта.

Син Бин-у. Јапанци... моја фанза... спалили... Жена и деца... убили... Сам остао... Продајем семенке, има.

Никифоров. Штета што и тебе нису уцмекали...

Син Бин-у. Штета... штета... Много војници у возу имаг

Никифоров. Дај сто чаша, има. Шеф станице (трч и). Господине заставниче! Тражили сте Лбишченск телефоном. (Дотрчи Обаб.

Син Бинљ. А ко је тог То други капетанг Такође брзо иде, много брзо. Има још тамо капетан, нема више2

Никифоров. Шта се тебе тиче капетанр Шта ми ту и ти кмечиш> :

Син Бин-у. Много жао капетана.

(Улази шеф станице.)

Никифоров. А зашто сте, кад сте шеф станице, без капе2 Кад је такав пропис — треба носити капу.

Шеф станице. Хвала вам! Врућина је. Више волим без капе.

Е (Улазе избеглице.) Ко ми је дигао звоно2 Како ћу сад без звона2 Душу сте ми извадили. Ево, опет стижу депеше. Боље да макнете тај воз, господине Никифорове. (Још улазе избеглице.)

Дама у бунди. Господо, знате да су тајгу стварно запалили партизаниг Стрељају, стрељају људе. Приближава се Вершинин.

Шеф станице. Чувајте душевно спокојство. Не узбуђујте се.

|