Наша књижевност

=:

РМ МИ МЗ И И И МЕКЕ МИН

248 Наша књижњаност

Њезеласов. Да. Локомотива нек узме воду, утоварите угаљ... Брзо, брзо, Обабе. (Обаб одлази.)

Шеф станице. Избеглице захтевају да воз крене напред, а ја не знам. Права...

Њезеласов. Права збрка је код вас у глави. Питајте град, луку, океан, дођавола. (Чита телеграме, затим спушта куче и игра се с њим. Овамо!... Ништа не разуме, а има паметне очи.

(Улази Обаб. Јесу ли Козаци приметили сељаке поред пруге2

Обаб. Сељаци су непријатељски расположени.

Шеф станице. Сасвим непријатељски.

Њезеласов. Не питам вас како су расположени. Шта се мене тиче то ваше расположење» Ви, можда, волите да анализирате расположења... Јавите хитно у Лбишченск да нам у помоћ долазг руски и, дођавола, страни одреди...

Обаб. Страни»

Њезеласов. Да, страни.

Шеф станице. Страни одреди су најмирнији.

Обаб. Господине капетане, Козаци питају: треба ли да оду да чувају мост на двестотинитој врсти>

Њезеласов. Нисам ја командир Козака, имају они своје официре... нека питају град...

Обаб. Они више немају официра.

Њезеласов. Шта се мене тиче мост на двестотинитој врсти кад ја крећем за Лбишченск! Сместа за Лбишченск! (Одлази.)

Обаб (шефу станице). Хитно везу са Лбишченском. (Одлази.) Шеф станице (телеграфисти). Хитно везу са Лби шченском.

(Улазе: први и други рибар и Син Бињну.)

Син Бин-у. Јадан свет, много јадан свет. Седнем, где има моје местор

Први рибар. Ето ту ти је место. Седи ту, Кинез, продај што скупље, да Никита Јегорович нема штете.

Син Бин-у. Добро. Семенке има. Много добре семенке има. Семенке.

Никифоров (прилази Кинезу). Сипај! Две чаше. Имаш ли дозволу Е

Син Бин-у. Дозволуг Много семенке.