Наша књижевност

Фила лини нов 3448. ИН ' МЕ 4 247

ДРУГИ ЧИН

ПРВА СЛИКА

Станица у тајги

Дама у бунди. Зашто су зауставили возр

Први избеглица. На дванаестој врсти су скинуте шине.

Други избеглица. Откачили су нам локомотиву.

Професор. Господо, треба да сачувате душевну равнотежу. Свеједно, воз може да крене тек увече.

(Улази шеф станице.

Дама. Господине шефе станице, зашто је стао возг

Шеф станице. Молим вас да прођем.

Дама. Можда, партизани>

Шеф станице. Оставите ме на миру. (Одлази)

Старица. Шта је тог Мирише на дим. Сигурно је Вершинин запалио тајгу. Куд ћемо сад»

Старац. Рекао сам вам, Ана Петровна, да останемо. Све ће нас партизани поубијати.

Дама. Зашто не полази воз> Кад ће да крене» Јасно је — Вершинин долази. Крај.

Професор. Ради отаџбине треба да докажемо своју прибраност. Вершинин не постоји. Мислите да је он — апстракција,

Старица. Треба захтевати да крену нашу композицију, а ви само пијете чај, само пијете чај.

(Улази Обаб.) Обаб. Еј, ви, гунђала! Марш у фургоне! ; (Улази Њезеласов.) у Њезеласов. Обабе, пре пола сата наредио сам да крене наш воз. Зашто стојимо Шта се чује за Лбишченск>

06аб. Лбишченск не одговара. Козаци, које смо послали да прегледају пругу, јављају да су жице нресечене, Мислим да су то урадили партизани.

Њезеласов. Мислим, мислим... Треба говорити: знам. Вама се свуда причињавају партизани. Формирајте одмах партију радника за оправку. Ако су на путу за Лбишченск скинуте шине, сместа да се оправе. Раднике са појачаном МДРЛАМ са козачком стражом, сместите у вагон до локомотиве.

Обаб. Изволите извештаје, господине капетане. (Пружа му телеграме.)