Наша књижевност

Мола воз ле бо а 255

Окорок. Лбишченск смо заузели, а ти, Никита Јегоровичу, још увек си невесео.

Вершинин. Трипут седам — двадесет и један, то стоји, а бог... А девет пута девет — колико је тог Бог би знао колико је... Некад знам, а некад заборавим.

Окорок. Момци, из које сте ви општине»

Гласови. Митрофањевски срез, Мутјевска општина. Ура! Верши нин. После нас ће људи лепо живети.

Окорок. Који људи» Вершинин. Сви људи на земљи.

Окорок. То је њихова ствар — хоће ли лепо живети ли не. Па ипак, рекао бих да су дужни лепо живети, бештије...

Вершинин. Имам једног сигурног човека — Пекљеванов, Илија Герасимович. Каже ми да не сумњам...

Окорок. Никита Јегоровичу, вратио се Кинез Син Бин-у.

Вершинин. Доведи га овамо!

Окорок. Ево, сад ћу! Хеј, Кинез! Брзо! Овамо!

(Улази Син Бин-у,)

Вершинин. Шта нам носиш, Син Бин-у2 Шта си извидеор

Син Бин-у. На станица капетан има. Много рђав капетан. " Капетан мора у град. Брзо мора воз у град.

Вершинин. У градг Откуд он у градг Добио, ваљда, неке вести.

Син Бин-у. Рђаве вести. Из града рђаве вести.

Вершинин. Добро смо урадили кад смо послали да дигну

у ваздух мост на двестотинитој врсти... (Гледа у даљину. Хоће ли стићи» А ако се воз пробије у град»

Окорок. Наши момци неће га пустити, дићи ће та у ваздух.

Вершинин. А ко се ту препирао, ко је говорио да не треба дизати мост у ваздух

Окорок. О богу смо се препирали, Никита Јегоровичу, о мосту нисмо.

Син Бин-у. Тамо капетан препире се, овде сељаци препиру се. А не треба препирати се. Треба ратовати. Сва земља треба ратовати. (Експлозија.)

Вершинин. Свршено је са мостом. Стигли су... Другови

сељаци! Прво и прво, нека је вечан помен нашој АН која су малочас погинула приликом експлозије, пошто је наш штаб одлучио да се дигне у ваздух мост преко Мукљенке; приликом експлозије поги-

ДА им АВА ма И БА аи у Вие а на