Наша књижевност

ПАО АНА ји каје > пој. ПАРА У и 4

256 6 Наша књижевност

нуло је пет шест људи, а можда и више. Једном речју, ко је погинуо за нашу ствар — нека му је вечан помен. (Из даљине чују се прапорци.) (Жагор.)

Окорок. Никита Јегоровичу, ено један морнар у колима.

Један глас. Морнар из ревкома.

Вершинин. Доведи га овамо.

(Појављује се Знобов.)

Знобов!

Окорок. Знобов!

Знобов. Васо! Васо! Васо! Здраво. После фронта још се ни како нисмо видели. Никита Јегоровичу, послат сам овамо од стране ревкома ради генералног руководства у селима. Дедер, удри у то звоно, сазови народ.

Вершинин. Василије, распали!

(Окорок удара у звоно.) Другови сељаци, дајем реч члану ревкома, другу Знобову.

Знобов. Другови! У вароши је устанак, другови. Сад навали! Другови, генерал Спаски је наредио капетану Њезеласову да одмах дође у град с оклопним возом — сместа, без оклевања, другови. Радници у граду штрајкују. Једном речју, навали, без размишљања! А оклопни воз, оклопни воз, другови, поручује вам да га сместа задржите. То је, другови.

(Жагор.)

ЈЕ, лепо. Због тога сам свратио код вас. Другови! Бели, бели, браћо моја, беже, беже! Спопао их је грдан страх. Падају на земљу, тресу се. А наша је ствар, другови, да не спавамо. Што се града тиче — град је јак. Он ће свакога победити. Ура!

Гомила. Ура!

Вершинин. Сергије Петров, ходи овамо!

Први рибар. Сергије Петров у штаб!

Окорок. Сергије Петров, овамо!

Петров. Ту сам, Никита Јегоровичу.

Вершинин. Елем, Сергије Петров. Отићи ћеш у град. Ако те успут убију — послаћу сутра другог. Ако, и њега убију — поћи ће трећи. Наћи ћеш тамо Пекљеванова, Илију Герасимовича... Васо...

Окорок. Разумем, Никита Јегоровичу.

Вершинин. Ово је Васа — ађутант нашег револуционарног штаба. Васо, објасни Сергију Петрову како ће у граду да пронађе Пекљеванова, Илију Герасимовича. Напиши му писмо. А ти му, Петрове, саопшти усмено да смо од друга Знобова добили наређења