Наша књижевност

Оклопни воз 14-69 . 257. 54

ревкома и да наша војска иде према мору. Мост смо дигли у ваздух, уватили смо у клопку оклопни воз господина Њезеласова. Лбишченск је заузет. Дигли смо на оружје три среза, а Илија Герасимович нека диже устанак у граду. Је ли тако, народе Кажем: нека Илија Герасимович диже устанак у граду. ц

(Гомила кличе.) Сад кидај, Петрове. у | (Петров и Окорок одлазе. 55

Мишо! Остави ту свиралу. Мишо, ти си школован човек. Иди да 4 са почашћу дочекаш јунаке који су дигли мост у ваздух и остали | живи. Доста си свирао. Учи се да будеш човек.

(Миша одлази.

Ето, другови сељаци, кад је објављен рат, стигло је много општина, Можда нас је чак и сувише.

Старац. Никад није сувише. Јапанаца има много, а и сељака има доста. Главна је ствар, сељаци, да не дамо земљу Јапанцима.

Гомила. Терај Јапанце!

Старац. Главно је, сељаци, да не дате земљу. А ти, Никита Јегоровичу, немој да пушташ Јапанце. Брзо ће стићи овамо војска ин из других срезова.

Гомила. Немој да пушташ Јапанце, Никита Јегоровичу. | (Улази Окорок)

Окорок. Петров се једва пробија кроз гомилу. Колико си света "довукао, Никита Јегоровичу. И све су то — делије, другови.

Вершинин. Много је ларме. Колико света пропада, и све у маглу. Знобове, душа ми плаче као маче кад га баце на мраз. Не ра-

зумем... Ето, дигли смо мост у ваздух, мораћемо нов да подижемо. Зашто то, Знобове2 Знобов. Шта — зашто

Вершинин. Зашто људи срљају у смртг Знобов. Гдер

Вершинин. Да освоје оклопни воз. Много ће нам људи побити. Као што снег копни кад падне у воду, тако смрт коси људе.

Знобов. А теби жаор Говориш којешта, Никита Јегоровичу. Што да жалиш људе» Родиће се нови,

Вершинин. Бар да знам да су кључеви прави... А шта ћемо онда, човече, ако се овим кључевима врата не откључавају 2

Знобов. Зашто си онда пошао с нама» Вершинин. Жао ми је земље. Узеће нам је Јапанци.

17 =