Наша књижевност

258 | Наша књижевност

Знобов. Ех, ви, чувари земље! Земљице-мајко! Није нам по: требна твоја земља. Ми ћемо, човече, на свим планетама отети земљу и дати је радним масама — само потпиши да си примио.

Син Бин-у. Видим много весели свет. Цео фронт видим. Мо: скву видим. Гори. Све гори.

Вершинин. Гори. Душа ми гори.

Окорок. А ја бих, Никита Јегоровичу, кад тако ствари стоје, целу земљу пристао да спалим.

Вершинин. Спалићеш је. А на згаришту Јапанци ће посадити хризантеме. Ето такве паликуће као што си ти — потпуно су ме збуниле.

Знобов. А сад, збогом, ја одох даље. Нека вам је срећно!

Старац. За нас је Петроград... Интернационала. И све друге земље су за нас. Па зар ми да не победимо Јапанце

(Знобов одлази, испраћају га.)

Сељанка. Народе! Народе! Наши сељаци уватише Американца. (Узбуна. Сељак и Американац. Американац је у лакој фланелској униформи канадске војске.)

Сељак који прати Американца. Стој! Стој! Који је Никита Јегорович2

Вершинин. Шта хоћеш» |

Окорок. Ово је Никита Јегорович, Макабејац, ратник. Него причај нам брже како сте га уватили. Доведи га овамо.

(Американца доводе до ограде.)

Сељак који прати Американца. Довео сам га теби, Никита Јегоровичу, пошто се о твојој правичности свуда прича. Наш одред стоји у Вознесенској општини. Елем, кренуо је наш одред да млати Јапанце...

Окорок. А из ког си ти селаг

Сељак који прати Американца. Ја»

Окорок. Да. Сељак који прати Американца. За мене питаш» Цело наше село ратује... Пепино село, јеси ли чуог

Окорок. Кажу да су га спалили.

Сељак који прати Американца. Спалили су га. Бештије! Бештије су то, нису нација! Ето, ви бар имате звонару, а код нас су све — цело село до темеља спалили. Одосмо у брда. Тако ти је то.

Други рибар. Иста је то несрећа и код нас, јасна ствар.

Сељак који прати Американца. Возила су се два Американца у колима... Носе млеко у лименим кантама. Што ти је

и За А