Наша књижевност

па Па +

ЕР то

пе Оклопни воз 14- 69 ; 259 ~. то чудан свет кад их погледам: дошли да ратују, а лочу млеко са ; чоколадом. Једнога смо на месту уцмекали, а други је дигао руке у 5 вис... Ето, довели смо вам га, сад судите. | Сељаци. Шта има! Стрељајте га! — Уцмекај га, и крај. — Пале, бештије, заповедају! — Дошли су код нас, па као да су код куће. — Нисмо их звали. — Дај га овамо. 5 Окорок. Чекајте. Да га убијемо2 „Увек има времена да га убијемо. То је бар једноставно. Најлакше је убити. Погледајте колико " их мртвих лежи у нашим селима, по сокацима. Браћо, данас смо имали 55 среће: дигли смо мост у ваздух, оклопни воз неће моћи да се пробије у град. Сад ћемо да ручамо, попићемо мало ракије, а онда ћемо га голим рукама освојити, тај оклопни воз. А ја држим... Држим, 5 браћо, да треба придобити ову стоку. Нека омирише мало нашу бољ- “ шевичку истину... А ако не осети нашу душу, онда можемо да га уцмекамо. Гомила. Ха-ха-ха, ха-ха-ха! Васо, закопчај шлиц. — Васо, утуви му у главу. — Говори му, Васо, распали! — Право има, и ово је човек. 5 — И камен се дубе, а овај — баш прави Американац. — Распали! Сељанка. А ти слушај, слушај, човек ти жели добра. Окорок (Американцу). Човече... Човече, објасни својима натенане... Ружно је палити туђу земљу. Гомила. Тако је! Б — Зашто нам сметајуг у, — Зашто нас терају да се боримо против своје браће» Старац. Тачно. Школовани сте људи — морате да схватите. Можда сте и ви сељаци као и ми, орете земљу и све остало. Ми не пљачкамо, ми своју земљу доводимо у ред. Код вас, ваљда, нису ни чули за то. Далеко је преко мора, не само реч, ни мисао не може да прелети. А и душа ти је туђинска. Не знамо ни чиме орете своју земљу, а већ поготову не знамо с каквим мрежама одлазите на пучину. Гомила. Тачно! Тачно! Американац. Камрад, ај донт андерстенд. Окорок. Не разуме руски. Јадник. Гомила. Не схвата... Глуп је... : Вершинин. Да га пошаљемо у комору, што да се петљамо овде с њимр : 120 ЈЕ:

кали Вија “64