Наша књижевност

Песма отаџбине 431

страшно на свету, кад се не би догађало све то, што је напослетку убило и малену Тинцу са Слапова.

Једна је ствар само била непријатна: са снегом су се прекидали сви путови.

Планине су постале мирне. Негде далеко чуо се, с времена на време, још по који пуцањ, допирао још само као слаб одјек нечега, што ни зими није умрло и што неће умрети никада. Али око Мртве Горе било је све мирно. Ту наоколо су били попаљени домови. И Позниксв дом је био изгорео. Кад већ нису смели живети поштени домови, није се смео ни Позников дом радовати. Не, на планинама не може и не сме бити изузетака. Кад су већ отишли други људи из планина, кад су отишли Јамљани, Слаповљани, Хојникови, онда ни Позникови нису смели краљевати у тим планинама.

И Позникови су такође морали напустити планине.

После пожара говорило се да су нашли трагове, који су се губили некуд ка планинским клисурама. У дслинама су знали да неко још једнако живи у тим планинама, да још тамо влада неко, кога они нису могли прогнати. Знали да неко тамо влада и да се срди, јер само из велике срџбе било је могуће направити за себе буктињу од Позникове куће.

Још боље су то сазнали кад је, скоро пре две недеље, био убијен немачки полицајац, који се осмелио да доцкан ноћу отумара до неке куће дубоко у долини, у уверењу да је тамо сигурно, да је тамо краљевство, у коме владају само они, Швабе. А још боље су се осведочили о то, доцније, кад су у једнаким размацима од по неколико дана погинула у долини још три швапска војника.

Долину је наново потресао неми страх. Али из долине нису имали већ кога одвести. Била је истребљена до последњег ма и мало сумњива човека. Они који су још остали, скоро да нису већ личили на људе, нису знали коме припадају, изузев оних који су били међу одметницима. А код тих одметника се почело гинути.

Да, сасвим поуздано, неко је владао у тим планинама, стравично владао, неко кога није било могуће ухватити.

У долини су мислили да је то Макс. Сви су знали да је побегао Швабама, знали су како је био мучен, знали су да су Швабе одвеле све његове с Јама, а знали су још и то: Макса, кога су сви сумњичили за та дела, а највише саме Швабе, никада нећеш ухватити у планинама. Не само да се Макс родио у планинама, Макс је и живео у њима. Још више Макс је живео с планинама и био сам као планина. Максу су планине биле његов дом, биле његово краљевство, његово краљевство још пре него што су дошле Швабе. Сада су то постајале сваким даном све више.

Не, Макса нећеш пронаћи у његовом краљевству.

#