Наша књижевност

ДВЕ ПЕСМЕ

ПОСЈЕТА МРТВЕ СЕСТРЕ

Дођеш ми када заспим,

и онда само гледаш...

А ја бих хтјео да ти цвећем искитим косе и рухе бих ти љубио — зашто не даш> Чудне ме мисли ноћу,

кроз поља, теби носе.

Знадеш ли да су мајку

на тргу обесили,

као многе у данима крвавим и сивим>

И кад вјетар јуриша — мислим, другови мили долазе с другог света

да виде како ЖИВИМ.

Ох, дођи свако вече

бар док не буде зима...

тада ће већ снег по роси да напада.

(То није роса, већ цвеће плаче за друговима, јер свако наше поље

гроб је и барикада.)

Чекам те свако вече,

кб што ноћ звезде чека.

А сат тихо куца — прича ми да сам сам. О, нисам сам, ја имам велико људско срце, и жељу да у борби

кб и ти

ЖИВОТ ДАМ.

ни