Наша књижевност

БРАНКО ЋОПИЋ

На неколико година пред рат почеле су да се у литератури код нас оцртавају јасно линије новог књижевног стваралаштва. Све снаге даровитих писаца које су носиле у себи борбу против мрачних и разорних друштвених сила груписале су се око часописа и публикација чија издања су стално била под ударцима цензуре и полицијских прогонстава. Песници, прозни писци и критичари појављивали су се у свим напредним часописима и публикацијама као организатори моралне снаге народа за борбу против угњетача и за борбу против фашизма.

Напредни часописи, публикације и едиције у којима је све више расла и добијала зрелост примена савремене науке о историјском материјализму на уметност, на уметничке производе, критичке студије, оцене и анализе, извршили су веома крупну и значајну улогу у борби југословенских народа против фашизма. У њима је омладина црпела умну и моралну снагу која ће добити онако горостасне размере у борбама против фашистичког окупатора. Покрај ових часописа, публикација и едиција, појављивала су се издања која су имала за циљ да се ограде од ове борбе или да омету њену ефикасност одвођењем пажње читалачког света на другу страну. Овакви издавачи су под видом „неутралности“, или под покровитељством старе опијумске формуле: „уметности ради уметности“, скривали своје праве циљеве и од писаца чија су дела издавали. На „деструктиван рад“, „деструктиван“ у тадашњем државотворном смислу, они су хтели да одговоре „конструктивним делом.“ Такве едиције, с лозинком „подизања наше домаће књижевности“, „извлачења талената из народа“, успевале су да окупе младе писце из тадашње „провинције“ и да им утисну печат свога „копирајта“ у књижевна стварања. Таква едиција била јеи „Наша књига“, која је доносила нова књижевна имена, отварајући им ступце и на странама тадашњих дневних листова.

У оваквој колекцији наишли смо први пут на име Бранка Ћопића. Одбијала нас је колекција од овог имена, иако су његови књижевни радови доносили извесну свежину; осећао се дах босанске планине у његовој прози, осећало се да је босанско чобанче напустило своје стадо и пошло да се пожали, да у књигу запише жалбу на невоље и тегобе, на пуст и мучан живот босанског сељака. Та жалба већ је била крвљу исписана у ретцима прозе Петра Кочића.

Ма = РЦ