Наша књижевност

и и У за а ГИ У ЧАР '=-<“ и “РУ мар Е + = ке

Сидрени чвор 339

шави брег који је показивао огромну брзину којом је летела по води та воља за победом у металу одливена.

И Григориј Прохорич, посматрајући с уживањем новог лепотана који је ступио у строј, поучно намигну Дроздову:

— Учи се, механичару: иде као торпедо, а где му је димг

И стварно, изнад ниских димњака торпедњаче треперио је скоро невидљив стакласти врели ваздух: сву снагу нафте су котлови торпедњаче гутали без остатка. Али Дроздов заједљиво показа главом.

— Погледај ти димњаке... Писмен си ваљда 2 „ЗЕ

Григориј Прохорич погледа и намршти се: оштрим оком морепловца јасно је прочитао на крми: „Моћни“. Васка Жилин, који је то

МЕ

једва дочекао, прасну у смех без устезања, али се одмах трже, јер се плав - Григориј Прохорич окрену према њему страшнији од страшна црна а облака: 55

— Дежурни! Зашто не поздрављаш» Не знаш прописе2

Васка одмах притрча јарболу и брзо спусти заставу на четврт копља, а Прохорич командова „мирно“, ставивши длан уз стару наредничку капу, и укипи се као-непомична статуа: снажни балтички морнар, мала раста, скоро беле косе и бакарно мрка лица.

И у тој његовој укочености било је нечег тако свечаног, да је умукао и комични Васка, престао да се смешка и Дроздов, уозбиљили су се и остали „добровољни“ који су измилели на палубу да би иза сандука и буради могли видети дивну појаву свеже, младе снаге Балтичке морнарице. У тишини се чуло само ужурбано и трудољубиво лупкање машинских клипова једног „Моћног“ и равномерно снажно зујање турбина и вентилатора другог. На заставној узици торпедњаче завијорила је, раширена ваздухом, нова застава — бела с плавом пругом, с црвеном звездом и совјетским грбом. Застава се за тренутак спустила мало, одговарајући на поздрав старе плаве пристанишне заставе, и поново узлетела под крмени сошњак.

Торпедњача је пројурила мимо, и тада је коси нечујни талас, избачен лудим обртајима његових пропелера, долетео до реморкера, и лако, без напора, нагнуо га на бок. На палуби су загрмели сандучићи. Васка је полетео за буретом које се котрљало ка бокобрану, а до ногу Зи Григорија Прохорича докотрљала се, звечећи, ведрица за гашење ка можара, коју је сандук срушио. :

Тај неочекивани дармар пореметио је овај свечани тренутак и и Григориј Прохорич, дохвативши ведрицу, пусти језику на вољу, за- 5 борављајући и сам на своје захтеве да се поштују војно-поморски прописи. ИМ тек. кад су сандуци и бурад били похватани и добро учвршћени на палуби, приметио је у својим рукама ведрицу, којом је 4 како се показало, махао за све време. Окачио је ведро на место, погледао у натпис на њему и, пошавши доле, кратко добацио Васки: -

— Премазати! 4

22%

бен еј 53