Наша књижевност

348 Наша књижевност

Међутим, ускоро је тај маневар постао скоро правило пловидбе: лед је очигледно утврђивао позиције. Већ је био освојио и Невску делту, Маркизову бару, и скоро цело кронштатско грло залива, а са десног и левог крила, у правцу југа и севера, надирале су његове извиднице ка обалама, заузимајући млаке и затоне, да би отуда с буром слале ледена поља у саму ширину залива. Само је води у Кронштатској луци и на улазном пловном каналу у означеним правцима од кула светиља некако још успевало да одржава полутечно стање: то је била хладна каша од испретураних безобличних отпадака, којима бродови и ледоломци, непрестано пролазећи тим путевима, нису никако дозвољавали да се слију у ледени покров. Под њиховим ударцима лед је звечао, урликао, трд им се о бокове, али се мрвио — и светио се само тиме што се, кад би га оставили на миру, смрзавао најподлијим начином: у хаотичним грудвама које су потсећале на узорано поље, и које је понекада било теже разбијати него равни ледени покров. Али су га ипак разбијали, јер се рат још водио и бродови су се пробијали кроз пловни канал до саме ивице леда, да би продрли у још несмрзнуту ширину. А одмах за њима, користећи се свежим пролазом, провлачио се и КП-16, заобилазио поља која би му долазила у сусрет или се у њих урезивао, упорно се пробијајући ка свом острву.

Тако је КП-16 једном кренуо и почетком јануара, одмах за ескадром која је одлазила у операцију. Ушао је у луку, сачекао тамо док линиски брод, зањихавши снажно тело, није као од шале пробио лед у пловном каналу, наместио му се иза крме и слободно кренуо његовим широким трагом..

Модрикаста магла позног јануарског свитања повлачила се према западу, као да ју је линиски брод тамо гонио, а иза крме се све више дизала и ширила румен зимске зоре, постајући све јача, и светлости са кула светиља севале су у хладном ваздуху неком нарочитом, празничком живошћу — безвучно и оштро. Григориј Прохорич стајао је на командном мосту, заборављајући на зиму, и нетремице гледао у огњену светлост која се лагано простирала по небу, у давно познате контуре града — хидроцентралу, теретне дизалице, димњак Поморске фабрике, величанствено кубе саборне цркве, у танке врхове катарки у луци, — и чудно осећање лакоће, чилости, а у исто време и необјашњиве сете све више је овладавало њиме.

Он је волео то тихо предјутарње време, на које је навикао дижући се низ година пре знака за устајање, — време кад брод још спава и кад му се у отвореним прозорима још виде плаве ноћне лампе; кад се на све светлијем небу све оштрије оцртавају фини облици такелажа!) и катарки, а спољњи вид надградњи добија ону своју праву сурову ратничку боју; кад не би хтео гласно да говориш, јер су се стишали чак и чамци на бочницама, који су се целе ноћи немирно клатили, и

1) Такелажа — целокупан прибор и направе за покретање једрењака.

ЛР

ИН У У