Наша књижевност

Сидрени чвор - 351

одмаћи од плићине која је сметала да га заобиђе с југа. Григориј Прохорич промени курс, уплови у измрвљени лед који се вукао за леденим пољем као разбарушени реп, и намигну Жилину, који је, у међувре-

мену, разгрејан, изишао из ложионице, куд је стрмоглавце био поле-

тео право са јарбола, ишибан ветром и воденим млазевима.

— Маневар, навигациони! Окресаћемо ледењак као од шале, јер ко зна куд би нас могао одвући... Видиш ли, гура на север, — преко ноћ ће, изгледа, Швабама у госте. Да, да!

Жилин се весело одазва — у разбијеном леду брод се мање љуљао, ледени брег су преварили, на јарболу је он показао своју вештину, имао је, значи, сада о чему да прича на обали. Григориј Прохорич га остави на командном мосту да га замени, наредивши му да плови само разбијеним ледом и да се никако не приближава подмуклом леденом пољу, а сам сиђе доле да се мало загреје чајем. Али није Васка стигао ни да се накомандује како ваља — јер је сад требало озбиљно коман-

довати, — а Григориј Прохорич се појави на командном мосту, узбуђен и забринут, и прво његово питање би сасвим неочекивано: — Је ли Маљков — комунист»

Маљков је био баш онај кормилар који се сада налазио на стражи. _

Григорија Прохорича није много занимало ко из његове посаде припада партији, а да је Жилин — комсомолац, знао је углавном по томе, што Је овај с времена на време тражио дозволу да иде на комсомолски скуп: Жилин у недоумици погледа у команданта.

— Комунист.

Помислио је да је Маљков направио какав испад, јер један од најјачих шамара које је Григориј Прохорич давао кад држи придику био је прекор: „И још си члан партије!...“ Али Григориј Прохорич забринуто рече, обраћајући му се као и раније са „ти“:

— Прошетај се, сине, по броду и смени стражу онима који нису у партији, а све комунисте и комсомолце зови овамо. Само брже!

Кад се цео партиско-комсомолски кадар малог брода, који се састојао од три ложача, радиотелеграфиста Клепикова, два машиниста, Дроздова, Жилина и Маљкова, окупио у навигациској кабини, Григориј Прохорич, дигавши главу са мапе, кратко саопшти да је донео ратну одлуку и да моли комунисте и комсомолце да пруже пример самопожртвованог рада, како би тиме дали полета посади, јер је ствар озбиљна.

_ Прешавши погледом по свима редом, он прочита радиограм који је Клепиков, између осталих, примио из морнарице. У њему се шифровано саопштавало да је миноносац „Моћни“ понесен ледом, да не може да се извуче и моли ледоломца за помоћ. Григориј Прохорич је додао да се „Моћни“, судећи по координатима, налази баш у овом леденом пољу које они сада заобилазе по јужној ивици, и да се оно приличном брзином креће ка северној обали, у сусрет батериској ватри, и да је време скупо.