Наша књижевност

ПЈЕСМА У ОЛУЈИ

Иван је ишао стрмином низ планину.

Ситна јесенска киша, као мокра измаглица, натапала је земљу од самог предвечерја, и Иван се непријатно стресао јер му је влага продирала до коже.

— Убио те бог, престани само док до куће дођем, — помислио је без срџбе.

Спуштао се стрмим путељком и у мраку, тешком и мокром, хватао се за непријатно влажне гране заглибљујући се у труло расквашено шумско блато. Над њим су мукло шумили врхови стабала повијајући се по вјетру сад јаче, сад слабије, утишавајући се с времена на вријеме, да би се опет с фијуком покренули, кршећи се и повијајући. У дубини шуме чула се стална, уједначена хука, моћна и туробна.

Кад је наишао на јачу стрмину, знао је да је близу пут. — Хајде још низ овај нос, па си изишао из рога, — храбрио се, иако је имао да прође још најтежи дио: пут и ријеку. Али, иако је био опрезан, он се није плашио опасности које тек имају да дођу. Кад наиђу, видјећемо!

Над стрмом падином, обраслом папрати, застао је за час. Неколико метара испод њега био је пут, готово потпуно невидљив у густој помрчини. Ослушнуо је. Али је само шума хучала и ријека се ломила у буковима, мумлајући.

— Само ви чувајте мост, а ја ћу и без моста прећи, — насмијешио се одувавши капљице кише које су му с образа текле у уста.

Склизнуо је низ падину и брзо претрчао преко пута, па пошао према ријеци кроз све гушће блато шевара и врбака. Хука ријеке чула се све јаче и јаче, таласи су ударали о обалу са треском, а од бране се чуо бијесан урлик воде која је падала с грмљавином.

Ријека је надошла од киша које су се горе негдје излиле, и добро је што је синоћ привезао чамац мало даље у врбаку, јер је вода прелила обалу. Кад је нашао чамац, повукао га је преко мокре земље према обали. Чамац је био тежак и он је морао да запне свом својом огромном снагом да га изгура из блата које се лијепило као туткало.

И отхукнувши стао је на обалу и погледао на другу страну. Тамо ниже, десно, притуљено су сијала свјетла у руднику и нејасно се чуо шум генератора у централи. Дб је лежао у мраку, а ни град се није видео.