Наша књижевност

О нашој књижевности, њеном положају и њеним задацима данас 495

рова и дилетантских дружина, учитељи у привременим основним и учитељским школама и на аналфабетским течајевима на ослобођеној територији или у војним јединицама. На окупираним дјеловима домовине они су били чланови народно-ослеободилачке штампе, скупљали средства за ослободилачки фонд, писали пјесме о партизанима и црвеноармејцима, о херојима и мученицима ослободилачке борбе, па их илегално штампали и пребацивали у војне одреде (као, на примјер, велики словеначки пјесник Отон Жупанчић), или их скривали и чували да њима, у часу ослобођења, поздраве и обрадују борце. Многи од књижевника-антифашиста допали су тамница и концентрационих логора. Многи од њих положили су своје животе за слободу домовине и културе, у борби и у стварању, на стратиштима и на пољима битака (Аугуст Цесарец, Огњен Прица, Отокар Кершовани, Горан Ковачић, Павлек-Мишкина, Ђорђе Јовановић, Карел Дестовник, Хасан Кикић, Миран Јарц, Коста Рацин, Тоне Чуфар, Вукајло Кукаљ, Ђорђе Лопичић, Радивоје Копарец и многи други). Њихово дјело и њихова жртва — то су најпотресније ријечи отпора југословенских књижевника окупаторима и издајницима, најсветлији прилог наше књижевности домовини, њеној слободи и њеним културним напорима. Њихова слава — то је слава наше земље и њене културе.

У својим првим партизанским данима наши књижевници писали су летке, корачнице и једночинке — оно што је у тим условима било најнеопходније и најпогодније, што се могло лако умножити или се није морало ни умножавати. Неки од њих писали су од почетка и дневнике. Први озбиљнији књижевни радови о окупаторима, квислинзима и њиховим злочинима, о народно-ослободилачким борцима, написани су или и објављени, штампом или циклостилом, у другој половини 1942 године. Прву поему о злочинима усташа, о покољима, мучењима и јамама, написао је хрватски пјесник Горан Ковачић. Прву партизанску збирку пјесама штампао је Матеј Бор. Године 1942 појгвила се и Куленовићева поема о Козари — „Стојанка мајка Кнежопољка“; упоредо с тим појавиле су се и прве Ћопићеве пјесме о партизанима Крајине, затим шапирографирана збирка пјесама Јована Поповића „Ласта у митраљеском гнезду", партизанске пјесме Карла Дестовника, Душана Костића, Мирка Бањевића и др. Појавио се, такође, низ значајних књижевних репортажа, фрагмената, скица и новела, познати циклостилизирани „Словенски зборник 1942“.

Већа и виша књижевна дјелатност писаца-пгртизана везана је, скоро увијек, за дуже држање слободних територија већег обима. Књижевни резултати 1942 године не би били могућни без слободн= територије у Западној Босни, Лици, Банији и Кордуну, без слободне територије у Словенији, односно — без вишемјесечног држања тих територија. Појава „Борбе“ у Босанској Крајини, појава хрватске и словеначке народно-ослободилачке штампе на ослобођеним територијама у Хрватској и Словенији, знатно је допринијела партизанској