Наша књижевност

7 Би 5 ; 2 Н : О нашој књижевности, њеном положају и њеним задацима данас 501

ма које су у Народно-ослободилачкој борби и препороду земље биле и остале руководство за акцију. Наша књижевност, на примјер, није дала бившу Југославију, борбу њених класа, национално угњетавање итд., а без тога се не може схватити ни све оно што је послије дошло, ни сва садржина новог у новој Југославији Наша књижевност, исто тако, није дала ни улогу и тежње народа у нашим сељачким бунама, у првом српском устанку, у каснијим ратовима, итд. С друге стране, књижевност треба и да претиче данашњицу, корачајући на челу народа, завирујући у будућност, показујући народу пут његова развитка. А без свега тога књижевник не може васпитавати народ на рад и на подвиг, не може као књижевник плодоносно учествовати у обнови домовине и човјека. Васпитавати народ, његов подмладак, то за књижевника значи наоружавати га идејним оружјем, развијати његов укус, подизати његове захтјеве на виши ниво, обогаћивати га новим сазнањима, новим књижевним ликовима-узорима, показујући људима какви треба да буду и какви не смеју бити. А то, природно, захтијева примјену и развијање свих књижевних средстава, свих књижевних родова, стилова, жанрова. То, опет, јасније освјетљава и конкретизује културне нужде и потребе наше земље, односно најпрече задатке нас као књижевних радника и грађана земље која је, како би рекао Максим Горки, „поставила себи тешки и дивни задатак да уништи све услове изнакаживања људи од дјетињства, да се бори за стварну слободу човјека, могућну тек онда када ишчезну сви узроци зависти, похлепе, непријатељства... .7 Једна од пријеких потреба наше земље, односно наше књижевноти, јесте покретање и васпитавање књижевника на упоран самоваспитни, на неуморан, књижевни рад. Нужан је размах литературе у висину и у ширину. Многи наши књижевници постали су, у задње вријеме, по свом укусу и захтјевима према себи и другима некако старији него што, као ствараоци, то могу бити и него што је то код нас, у просјеку, могућно. Међутим, књижевну продукцију треба на сваки начин повећати. Повећање књижевне продуктивности и продукције, то је испољавање масовне воље у умјетности, то је и стварање сировине без које се не може лако појавити књижевно дјело високе каквоће, као што се велики народни или умјетнички епос прошлости не би могао појавити без сировине народног фолклора. Одатле већ истиче и потреба посвећивања пажње савременом народном: фолклору, насталом у Народноослободилачкој борби и послије ње, — његовом развитку, прикупљању, искоришћавању. 5 Нашој земљи, односно нашој књижевности, неопходно је потреб"но обнављање и развијање традиција наше борбене и реалистичке књижевности деветнаестог вијека. Потребно је одгајивање пјесника на традицијама Хајнеа, или Некрасова, Мајаковског, Змаја који је ишао У стопу са животом, полемишући с њим, критикујући га, подржавајући позитивно, напредно, човјечно у њему. Књижевник, који се бори с вре-

кб. 575 ((;„ОВЕТОЗАР

5 У „ "~ ЈЕ к А ~ —во ~ 5