Наша књижевност

% к

БА

ДМ И Си о ИО и ата ну У те

пе

556 Наша књижевност |

— Зашто не» Поћи ћу!

Тргнуо је при том левим раменом, као што раде деца којој недо- | стаје речи.

Тиме је била Ондрова судбина за пола године запечаћена. Кањитра је тек сада извукао из џепа флашу ракије, метнуо је на сто и понудио Хушчаву и жену. Хушчавина није пила. Зато је Ондро морао пробати ракије — и отада му је ударила у главу- нека омамљива слава, коју до сада ничим није заслужио. Наредних дана ишао је међу дечацима шепурећи се хвалисавом детињом гордошћу... а сам себи изгледао је као одрастао човек међу балавцима.

И при том је, јадник, и сам шмркао.

Кад су за то дознали суседи, најпре нису ништа говорили. После им се то разбистрило у глави, нарочито женама, које су приметиле како је Хушчавина постала тужна последњих неколико дана, и почеле долазити у кућу да извиде ствар. Хушчавиној од тога није одлакнуло на срцу, напротив,

Иза леђа суседи су између себе ргзговарали:

—- Али што се праве таквим просјацима... тако да је то и су. више. Онакав дечко...

— Једва ноге вуче...

— И сад је Павле нашао посла у Витковицама... ваљда им сад

> неће бити тако рђаво... = — Па... такви су сто понеки родитељи! #: Зли језици оштрили су се на Хушчавиној беди. Истина, било је још горе док су сва деца била код куће. Они, стари, тада су били млађи, не тако оронули као сада. А данас — шта деца кући донесу Две кћери служе у граду и зараде управо коликс за одећу. Сем Ондра су јаш троје малишана: Верона и Јанко иду у школу а Мишко ће поћи тек за годину дака. А и Павле... тај заиста: дошао је пре недељу дана први пут из Витковица кући и сем неколико круна донео руке раскрвављене да је било тешко погледати. Витковице — то више није У као некад Америка: радиш као коњ и што зарадиш одмах и потрошиш. | Ствар је само у томе да у кући буде мање гладних уста на врату.

Хушчава је одбијао алузије и отворено нападе како је могао. Али ни то није било толико потребно. Кад су људи још боље загледали његово суво, омршавело тело, у коме се кости — изгледало је — држале само жилама, престали су разговарати и ускоро се међу њима 5 нашло и њих неколико који су Хушчавину одлуку похвалили.

: Крајем октобра спремили су Ондра у свет. Отац му је покло: нио свој шешир, који је носио недељом у цркву. Па биће ми добар и мој стари, — умиривао је сам себе. Спремили су Ондру и стару, ме: синганим дугмадима украшену кожну торбу, с којом је још некад стари Хушчавин отац одлазио на дротарско путовање. Мати му је дала за шешир китицу мирисавог зеленила и на голо тело под закрпљену -

МА МЕН

ПА ПРИ АС ревији и