Наша књижевност

52 Наша књижевност

И тако није све дигао, али је дигао! М немојте се због те околности разнежавати и спомињати како су и друга деца — н наша и њихова — крала. Крала су, знам да су крала. Крао је исти тај Душан Баја, крао је и Бенко, крао и Шува, али питање је шта су крали и од кога су крали» — Крали су грожђе по виноградима и сељацима крали на пијаци из кола лубенице. Али то _ детиња посла, ништа. А Данково је друго: он је бога покрао! Тај Данко, коме је отац давао да својом руком извлачи из Рубе· нове хрпе лозова и овај морао у тефтеру да забележи као играча Данка, а не Натана или Булису. Толико је Натан полагао на сина, који је носио име његова оца.

Па шта да вам даље причам» — Тешко је то одгајити дете и извести га на прави пут, а Јеврејину теже но икоме. Јер ваља улевати у главу сопствену неку науку о животу и привићи једном гледању на свет, у коме многа питања остају без одговора. И многа сазнања постају терет души, тиште и вређају, везују и спутавају све до последњег даха. А међу овима није најмање мучно то што је Јеврејинов грех двоструко тежи: један пут као грех, а ода још један пут по томе што га је Јеврејин учинио.

Натан тенекиџија наумио да утера то сину у главу, тако да му целог живота служи за науку. И ево шта се ту даље догодило:

Ствар се одиграла у оном истом сокаку где се Лудајка обично

тукао са својом Дарком. Тамо, на другој страни сокака, био стал Јатанов. Данко је пред кућом пришивао последњу тутку на костуру једног огромног змаја и већ уживао гледајући га како се вије небу под облаке, кад му отац пришао, па видно уз буђен и дрхтећи од срџбе, упитао:

= Је ли ти, паша ди ла мадре»р

У гласу је била претња. А то „паша ди лама дрле“ треш сказивало буру. Јер „паша ди ла мадре“ значи: пашо мајчин. Тако је мајка тепала Данку и Натан тако отпочињао кад би имао сину нешто тешко да пребаци.

Данку није више требало. Он је наслутио опасност и не размишљајући много, нагао да бежи.

До крајности разјарен, појурио Натан за сином. Данко је бе. жао и већ добро измакас, али се Натан досетио, те ударио спередним улазом кроз Ћелешеву кафану да му пресече отступницу. Данко таман имао времена да оцени ситуацију, те у прави час окренуо на лево круг и немајући куд, улетео у двориште Лудајкине куће.