Наша књижевност

60 Наша књижевност

Ваљда и они то исто радили у своје време, или чак и због тога што се кроз ту игру детета као искром у мраку палила из дубоке

_ потсвести једна мисао, мисао о томе да би све то могло бити н

као нека игра жмурке.

= Тата, и ја сам збацио грехове, —- похвалио се Данко оду после свршеног сбреда, горд што му се дала прилика и могућност да и он са старијима узме учешћа у том чину, у тој игри, у којој је њихова улога да буду озбиљни, а његова да се шали и да се забавља. Па пошто тата то са одобравањем прима «к зна. њу, он би да игру још мало продужи: |

= Тата, а је л' се грехови после сви подаве у бунаруг — пита он. оца.

= Даћу ја теби, — труди се Натан да одговори што строжије може, уздржавајући при том с муком осмех, који изазива та детињска претстава о циљу и смислу целог тог обреда. ____Али сад ваља журити кући, где чека богата вечера са свакојаким ђаконијама и слаткишима, којом се после двадесет и че. тири сата молитве и поста имају да награде и обештете и врате у живот и свакидашњицу сви они. Изнемогли од глади и жеђи, уморни и ошамућени од силних молитава, док им уши још буче од оне граје у храму, који им је за то време од двадесет и четири сата постао сав свет и све на свету, враћају се кућама као после дугог и далеког пута. А сад ево путнике дочекују деца да их насмеју својим детињаријама и детињским мудростима, које могу да их разоружају дотле дали они сами понова постају деца. И

Тако је онда било. А сад као да га пред неки суд изводе. Пред Суд га изводе, а дуг давно враћен! Сви то знају, па како онда бог

_не би знао за тог Ту је хахаму узалудно го читање молитви, Дан-

ко се у својим мислима све то више удаљује од молитве, сав је он у реконструкцији оног кобног догађаја и брани се, жестоко се брани и већ потпуно уверен да није крив, долази до јединог могућег објашњења свега тога:

= То они- мене само „завитлавају"! — констатује он својим шатровачким наречјем. Он посматра испод ока хахама, посматра и друге, слуша ту молитву, која је за њега услед неразумљивости — јер на страном, старо-јеврејском језику — више као једна враџбина, слична по нечему онима које. деца у игри употребљавају. Она му улева неки страх (и Еелагодност, али он се свим си-