Наша књижевност

ХРОНИКА

СЛОВЕНСКИ КОНГРЕС У БЕОГРАДУ

Од осмога до једанаестога децембра прошле године у Београду је заседавао Први послератни Словенски конгрес. Претставници братских народа који су издржали главни терет другога светскога рата и својом борбом спасли човечанство од ропства и фашистичког варварства, састали су сеу Београду да се договоре о својој сарадњи, о раду који народима целога света треба да донесе мир и духовни препород, и да манифестују вечито братство словенских народа.

У сали Коларчева универзитета, у којој су се поред делегата налазили чланови наше владе на челу са маршалом Титом, амбасадори словенских земаља, претставници наше армије, народних власти, научних, културних и црквених устгнова, Конгрес је отворио претседник Словенског комитета Југославије др Стеван Јаковљевић · говором којим је поздравио делегате и истекао борбе, жртве и заслуге словенских нарсда за светску културу и слободу.

Пошто је затим радио-хор отпевао химне словенских земаља, Конгрес је изабрао своје органе: радно претседништво, почасно претседништво, а такође и мандатну и редакциону- комисију.

У почасно претседништво изабрани су: генералисимус Стаљин, маршал Тито, Георги Димитров, претседник Пољског народног већа Бјерут, претседник Чехословачке Бенеш, Васиљ Коларов, В. М. Молотов, Осупка-Моравски, Е. Кардељ и Клемент Готвалд. У радно претседништво изабрани су: Из Совјетскога Савеза маршал Толбухин, генерал-лајтнант Гундоров, генерал-мајор Ковпак, уметница Александровска, професор Вознесенски и митрополит Николај; из Југославије Стеван Јакопљевић, Златан Сремец, Фердо Козак, Михаило Апостолски џ Радован Лалић; из Пољске Барчиковски, генерал Корунц, Качоровски, академик Михалович и Тројановски; из Чехословачке: академик и министар Здењек Неједли, Гусак, Прокоп Макса, генерал Кудлачек и инжењер Громатко; из Бугарске: Влко Червенков, Тодор Павлов Стела Благојева, Павурџијев и Братанов.

Конгрес је први поздравио претседник Савезне владе ФНРЈ, маршал Југославије Јосип Броз-Тито.