Наша књижевност

64 : - Неша књижевност

После маршала Тита, чији је говор дуго и бурно ноздрављан, говорио је маршал Совјетског Савеза Толбухин, поздрављајући у име Совјетске армије, у име бораца трећег украјинског фронта, народе и Конгрес.

У име Пољака Конгрес је поздравио потпретседник Националног веђа ВацлавБар чински, (ја у име бугарске делегације Конгрес је поздравио Влко Червенков.

У име Словена из САД говорио је Златко Балоковић, а у име "Словена из Канаде Матвеј Шатулски. Затим су прочитани поздравни телеграми које су Конгресу упутили руководиоци словенских народа генералисимус Стаљин, Болеслав Бјерут, Едугрд Бенеш и Георги Димитров, па је прво заседање Конгреса завршено.

Други дан био је посвећен рефератима Милована Ђиласа (Борба словенских народа за мир и демократију), академика Бо риса Грекова (Допринос словенских народа светској култури) и Стев ана Јаковљевића (Допринос југословенских народа светској култури). У великој дискусији која се продужила и трећега дана поводом ових реферата, учествовао је велики број говорника, међу којима су били: Христо Гоневс ки, претставник Словена из Аргентине; Алексеј Степанов у име бранилаца и становника Стаљинграда; др Светозар Ритиг; Крутицки митрополит Николај; ректор лењинградског универзитета Вознесенск и; претставник Словена из Аустралије Косовић и из Новога Зеланда Шунде; кретседник Српске академије Бели ћ, и други. Говор чехословачкога акаДемика Здењека Неј едли, и ако је био у оквиру дискусије, уствари је У нешто краћем виду него ранији реферати бнио извештај о „Културним. напорима и постигнућима Чеха и Словака“. Сличан реферат одржао је Тодор Павлов (Допринос бугарског народа општечовечанској култури).

Четвртога, последњега дана. Конгреса, пошто је примљен извештај кандатне комисије, узео је реч патријарх српске православне цркве др Гаврило Дожић, поздрављајући Конгрее.

Затим се прешло на организациона питања. Генерал-лајтнант Гундоров прочитао је опширан реферат о „Новом словенском покрету и задацима словенских организација“ у коме је поред начелних разматрања изнео и конкретне предлоге о организацији и раду Словенскога комитета. „Где треба да се налази овај Комитет»“ — рекао је генерал Гундоров. — »Најправедније је да се ово питање реши у корист Југославије и да се њен главни град одреди као место боравка Општег словенског комитета. Таква одлука Сиће праведна због тога што се у Југославији налази пет од дванаест словенских народа. Ова одлука биће такође природан израз нашег поштовања према народима Југославије који су први међу жртвама фашизма развили заставу ослободилачке борбе“. Гундоров је још једним разлогом подупро свој предлог: „Први послератни Словенски конгрес сазван је на иницијативу зугословенске јавности. Одређујући Београд кад место боравка Комитета, ми ћемо тиме изразити своју захвалност југословенским народима на драгоценој иницијативи и гостопримству“.