Наша књижевност

74 | Наша књижевност

„неповести појединих личности, као њихов људски потресан, судбоносно на„план доживљај, који оне болно носе у себи. Кад дргма отпочиње, ти односи су у пуној кризи, у стадију сазревања за коначну Сб лектавну и "објективну ликвидацију. Крлежа их осветљава, не без драстичних средстава, „У Једном страшно. набијеном тренутку завршне фазе, пред саму катастрофу.

У средишту тих судара и криза, потенцираних природним и вештачким сетањима раздражености, налази се женски осетљива и господски болећива личност добро однеговане даме, која је психолошки разапета између два мушкарца. На једној страни, ту је њен муж, „господин од рођења, а по -еудбини просјак и пијаница“, који је кињи и уцењује и чију је мизерност тона прозрела, с болном реперкусијом, још у првим данима брачног живста. "Гледајући у њему запреку за остварење своје легалне везе са љубавником | узрочника свог све већег друштвеног срозавања („Ја зарађујем свој крух „својим рукама“!), она га, доведена „на последњу линију отпора“, мрзи свом дубином своје љубави према љубавнику и страсно жели његову смрт. На _другој страни је њен љубавник, просечни тип отменог. господина, „један | добро скројени сако“, који се конвенционалним начином, пажњом, даровима, -љубазностима увукао у њен живот, и уз кога она везује, наивно и страсно. све своје интимне снове о будућности. | |

Када се њен муж, под дејством алкохола и сукоба са женом, у тре"нутку нервне раздражености убија, с патетичном кавалирском гестом човека

који тражи признање свог људског достојанства, ослобођена Лаура почиње

"да увиђа неостварљивост својих снова о новом животу. Цео други чин, "у коме је дат обрачун између жене која је волела и човека који се забасвљао, испуњен је танано изведеном психолошком игром, у којој љубавник бежи од обавеза, заплићући се у неразмрсив сплет конвенционалности, фраза:-и лажи, и у којој љубавница, сва устрептала од жеља џ снова;

| “осећа како се руши једна по једна илузија и како се он, У светлости тога

болног сазнања, заувек удаљава и отуђује. У коначном сазревању истине да- је она била само предмет једног конвенционалног флерта, а ве стварне = љубави због које је она интензивно и сугестивно желела смрт свога мужа, У том болном сазнању, протканом осећањем понижења, разочараности, бола и гриже савести, и она диже руку на себе оним истим револвером којим “се неколико часова раније устрелио и њен муж.

" Изведена без спољашње радње, с акцентима на унутрашњим покретима, психолошким преливима у односима и стањима у личностима, драма „У“ агонији“ изискује темељиту унутрашњу обраду текста н врло дискретну "спољашњу режију. Талентовани словеначки редитељ Бојан Ступица, који "гостује у Београду, пошао је у својој режији Крлежиног дела од поставке "да у густом ткиву ове драме лишеном спољње динамике, нема. довољно визуелне и сценске пластичности, да нема довољно „театра“. У жељи да "евнађе и омогући драми спољашњу ефектност, он се послужио читавим нисвом редитељских проналазака и у архиктектонском решењу позоришног простора, и у постављању намештаја и декора, и у одређивању сценских "позиција појединих лица -у разним ситуацијама; чак и у налажењу једне нашречите мелодиозне линије самог говорног текста. У том тражењу театар-

сав ннненН