Наша књижевност

БЕЛЕШКЕ

Луј Арагон о УНЕСКО-Уу. — Познати француски напредни пЕсац Луј Арагон изложио је, у ок= виру једног циклуса предавања која су била намењена учесници ма на конференцији УНЕСКО-а (Организације Уједињених нација за васпитање, науку и КУЛТУРУ), врло занимљиве погледе по најживљим и најважнијим принципиелним питањима која су покре-. тана на многобројним седницама саме конференције. Предавање. Луја Арагона, говорено У борбеном тону и без много поштеде за регресивне и регкционарне погледе. на проблеме културе, било је предмет извесних демонстрација већ и

у самоме току, а касније и живе.

дискусије у јавности. Ми: доносимо овде неколико најкарактеристичнијих места из тога предавања: „Молим вас да не поклањате веру византиским разговорима. Ми смо се овде скупили под заштитом једне племените и за поштовање заједнице која би, у самоме своме принципу, морала здружити најбоље претставнике свих нгрода света, да би самим тим народима обезбедила правилну и плодоносну измену васпитних резултата, социологије и културе. Али се од тога програма ништа неће моћи остварити ако се већ на самоме почет-

ку не буде изванредно строг према начину како се овде примењуфу извесне речи. Ми смо тек изи-

"шли из једне историске периоде у

којој су се непријатељи човечанства, саботери науке и мисли, да би обезбедили своју крваву доминацију, служили, са изванредном спретношћу, перверзијом речи као. припремним оружјем за убијање у масама. Опрезност у томе погледу је прва дужност у МИсији која тежи да у стварима духа. нађе. разлоге за споразум међу људима...

Ја се буним против израза култура маса и то не само из разлога обзирне пристојности према највећем броју. Ја то чиним зато што овај израз претпоставља да постоје две врсте култура, једна намењена масама, а друга маломе броју, и то једна од друге различна. Ја пре свега хоћу да поставим овај принцип, да је култура једна и недељива, да она никако није апанажа неколицине људи који би је извлачили из облака у својим главама, већ да је она.опште. добро за све људе и да она у самоме човечанству, назвали ви то масама или народима или нацијама, има своје чврсте корене, да се из дубине нација рађа и да у њима