Наша књижевност
84.
знао је да је ВОЛЕ згрешила смртни грех“. Није рекао који, Али како је он Немац, а ми смо У. 1946, није ми могућно да његово схватање о Европи разумем друкчије, до као један начин да се на целу Европу свале злочини које је његова нација починила... И тако се све објашњава, крематсриуми, вивисекције над људима, Орадур и Лидице, мучеништво руских зароб.љеника, итд.: све су то злочини словенски, Зло У Европи, то су Словени, рат Чесима, Југословенима, Бугарима, Пољацима, Русима, који су етнички криви за немачке злочине, расно одговорни за немачке злочине... а ·„Анти-Европа, према тим разговорима, или болест Европе, то није нацизам, фашизам, већ национализам, романтична болест... ИМ не мисле само они тамо тако... Налазим се у чудном положају, као да желим да браним национализам... И ја доиста дубоко верујем да не може бити никаквог чврстог међу“ народног споразума који не (би претпостављао постојање и пошто. вање нација... ИМ ја са свим потребним респектом опомињем иницијаторе УНЕСКО-а да се добро чувају међународног жаргона који им се са сваке стране препоручује ин који опасно тежи да створи преседане и у њиховим дебатама... Мстина је да ми само губимо време иитајући се да ли човек постоји
"Наша књижевност
или не постоји, и да ли Европа почиње код Урала или на Одри. Истина је да нације нису непријатељ човеку, већ фашизам. Истина је да је фашизам тежио да уништи појам нације супротстављају ћи му појам расе. Истина је да уској идеји западнога човека или доброг Европљанина треба супротставити поштовање народа и љубав према целоме човечанству, ма које боје била његова кожа и ма какав облик његова носа, и ма на коме континенту или острву оно живело, тукли га снегови или сагоревало сунце...
-. У програму УНЕСКО-а предложени су принципи једне филозофије УНЕСКО, једног светског хуманизма, који „међутим не може бити материјалистички, већ мора обухватити све духовне и интелек. туалне видове, исто тако као и материјалне, саме егзистенције...“ Мора се одмах рећи да овако у целости осудити материјализам неизбежно значи прихватнти идеализам. А то значи, не само у овој или оној земљи, већ у свим земљама света гласати за идеологију једне класе, за буржоазију, против идеологије друге класе, пролетаријата. То би, према томе, значило изазвати сумњу маса према подухвату УНЕСКО-а... И зато се чувајте добро да их не отклоните од свога подухвата...“