Наша књижевност
„Отепо“ данас : 5 - 1 147
Отело је Црнац у Венецији, ратник коме недостаје углађеност венецијанске господе, и он није млад. Шекспир га је лишио свега онога што би га могло учинити привлачним у очима једне богате. младе Италијанке из аристократских кругова. То да се Дездемона ипак заљубљује у њега, она која је одбила толике богате гизделине, за њеног оца је толико несхватљиво да он то "може да објасни само помоћу мађије. Шта је могло да привуче Дездемонуг Ни положај, ни порекло, ни богатство, ни елеганција ни лепота — не, једино чисто човечанске врлине Отелове. Заво- | лела га је зато што га многе и велике његове патње нису скрхале, "нити су од њега направиле огорченог себичњака, него борла и јунака. Због његове човечности и његовог хероизма заволела га је Дездемона, и у томе се показује и. Дездемонина човечност и јуначност, и баш то што је та нежна, размажена богаташица у "њему, сировом и суровом црном ратнику, осетила и заволела човека — то је освојило и одушевило Отела. Од Ћинтиове лакомислене и помало перверзне сињорине Шекспир је начинио лик у којему је девичанска чистота удружена са супружанском верношћу, материнском нежношћу и мужевном смелошћу и неустрашивошћу. Од Ћинтиове новеле, чија је тенденција била да застраши италијанске госпођице, како би се чувале дивљих припадника „нижих раса“, Шекспир је начинио драму која јасно казује да човечност и племенитост немају везе са бојом коже и да варварство „пивилизованих“ нимало (не заостаје иза .дивљаштва варвара. |
5
ЈБубав Отелова је више очински топла него страсно чулна, по свом карактеру слична Брабанциовој. Судбина ове двојице, мужа и оца, слична је: обојица страдају и умиру зато што су се разочарали у Дездемону, управо стварно се и коначно разочарао само Брабанцио. Брега разочарање буквално и дефинитивно уби- | ја, док Отело такорећи васкрсне кад сазна за невиност Дездемонину. Он је срећан што може животом да плати своју тешку кривицу: свирепо и неправедно убиство верна друга и саборца. Кривица Отелова је у томе што, остајући веран свом идеалу, није остао до краја веран своме другу у борби за тај идеал, него је допустио да постане жртва злочинца под маском добродушног
10“