Наша књижевност

Запис о моме народу / : 183

Године 1914-те, усред летњег рада, кад сељак тако занесено цеди из себе троструке енергије; кад сунце вуче на леђима и топи се у зноју — залупаше сеоска звона на општу мобилизацију. — Тек што смо се вратили: из Балканског рата; усред жетве и пре сваког брања — одјекнуло је по селу. Па одједном све умуче. Овлада мушка намрштеност, окренуше сељаци њивама леђа, прегореше, надјача послушност, која је у сељачком свету принцип страшан и свет. — Престаните брисати носеве, кажите хвала богу, боље ја него Радован. Гледајте да површите што можете без мене. — Па се Власта добро исправио, отсекао од села и имања, спреман, храбар. У то одјекну већ и песма младих обвезника: (01 Дунаве, ој-те виногради, Србија .се спрема на границу...

Жена и кћер испратише домаћина до кућних врата; Радован до капијице; а напољу чека друштво. Код кепијице, Власта промрм-

ља мукло свечано: — Ако се не вратим, чувај кућу, чељад и образ. — Па пређе у свакидашњицу. — Балан, да ми даш ону твоју бритвицу; требаће ми на фронту. — Завараваш ме. — Ко ће тебе заварати, Радоване! — Па појачаше свакидашњицу. — Ковачница затворена, недеља је. — Милутин је отишао синоћ, узграбио пре кише, да не гази блато. ; ;

Усред слома, пред повлачење војске кроз Албанију, Радован је путовао своје прво велико путовање, пролазио своју прву велику школу. Тражио је оца, да с њим заједно напусти земљу, да не падне у руке окупатору. У чуду и нереду без имена и граница, нашао је оца: сељаци у таквим приликама имају шесто чуло храбре крви и храброг погледа, и не дају ни празне одговоре, ни луда саветовања. М тако је Радован са оцем наставио своје велико путовање, зашао у Албанију и у велико умирање, које однесе и његова оца. Власта је пао у једном окршају вичући до последњег тренутка свести: Не дамо, не дамо! Ножевима искидан, његов леш Радован је спустио у раку крај албанске стазе, и онда је наставио своје велико путовање у супротном правцу. И после грдних напора и опасности дошао кући. Смршао, поцрнео, поцепан, са последњим силама у телу и у разуму, стигао је нови домаћин на нове дужности. Још је притврдио црни барјачић над врата, и онда је дани ноћ прележао као мртав. Затим, с