Наша књижевност

188 5 "Наша књижевност

Драги није скидао сељачко одело, није се либио сељачког посла кад је код куће; али руке танкопрсте и бледе, одавале су прелом, — Кад нешто хоће да преузме, онда је и јаче — говорио је Радован. — Његове руке сунце не прљи. — Драги је радо разговарао с оцем, и после разговора понешто записивао. Хтеде једном · да оцу нешто прочита, а Радован га спречи. — Немој. Ми, и кад исто мислимо, сасвим друкчије говоримо. Ја и ти, то је сад два света. Кад одеш у варош да живиш, биће као да преко моста једно другом идемо... Тако мора бити. Ја сам весео што ћеш са моје грбаче отскочити у лакши живот... У вароши, хлеб ниче у пекари, и цена му је грош. А овде се чупа из земље као угаљ из мајдана, и цена му је десетострука, кошта суву муку сељакову... Једно је, Драги, у вароши и у селу исто: човеку, ако ваља, велика је цена и тамо и амо... Како ћу рећи»... Питају ме, што сам тако оседео, кад ми од деце сама радост стиже. А ја велим: и радост је брига, и од радости се седи... Ето, ви, тамо на великој школи, велика сте радост народу, али новине су пуне да баш међу вама, и међу најбољима, има немира и буне... Оно, ако ћемо право, ко. ће и тражити правду и истину, ако не најбољи... Само, излази ти, да је и радост брига...

Учестале су вести о хапшењу студената, 0 изгредима на Университету, о одашиљању ђака на робију. — Свашта причају у селу и за Драгог — рећи ће једаред Матија. Радован ћути. — А око чега се буне ђаци, ујаче» — Не знам. ћути. Шта је да је, мене и тебе се не тиче. — Па љутито: Иди боље види онај крш у дрвља"вику... ти увек имаш огризина на послу... М не трескај та врата, јер ако ти ја дођем... — Матија је врло пристојно затворио врата, него је Радован тражио у мислима Драгог и није могао да га нађе. У недељу затим Драги је дошао на село, и изгледао као сви који нешто крију: веселији него што треба, и, кроз једну добру огреботину по челу, провидан. — Шта је» Почело» — рече Ра-

дован набусито. — Шта је почелорг — Знаш ти боље него ја. Излемаше те» — Излемасмо и ми њих. — А може ли шут с рогатимр — Може, рогови се сабијају. — Радован се осмехну, понуди

сина цигаретом, и задимише заједно. Драги поче причати о последњем састанку студената у „физичкој дворани“. То је име већ свима у кући било познато. — Велики протести: зашто се кидају везе са словенским народима; зашто се води лажна политика према Русији; зашто се пружа рука душманинуг — А Немац спремио рат,'па му је свеједно шта ради наша влада и шта при-