Наша књижевност

260 · Наша књижевност

Њему се Мартин одједном учинио друкчији. Први пут видео га је тако плећата, на ногама које као да су две младе букве. Често, по читаве ноћи, дед Јон био је будан. Ваљда зато

што је тукао бремену Флору због Првула. А сада, Јоне, пред.

смрћу, гледаш у Првулова сина и увиђаш да ће упрево такав боље наставити долканску лозу, него што си пре тринаест зима

и замишљао! Флора је далеко, као што видиш, а Првул је

ту, у лику и крви твога Мартина. Твој живот не гаси се. Мартин Првул Долкан припалио га је од тебе, преко муме Флоре. Првул ти није учинио зло. Само је слетео. Слетео је као усов да само Флору уништи. Слетео је да продужи живот једино теби, Јопу Барбулу Долкану. Метина, колико сутра већ, људи ће рећи: „Шје, Долкан аморите!“ — Нека их! Ти ћеш их само надмоћно погледати кроз Мартинове зенице. Ето, Илија Првул није ти учинио зло! Али гко ти учини глбо на Бабину Машилу, ти ћеш га убити, ено ти сачмаре!... |

Старчево равмишљање се прекинуло. Он је угледао Мартина кеко се пропео да оштрим крајем дуга ножа здеље комал меса. са срнећа бута изнад огња. Да ли ће здељати ако се још једном прошне»г Дед Јон хтео је по да види.

Мартин је онда још два-трипут покушао, У скоковима, да одруби комад срнетине. Последњи пут само је окрзнуо сухи бут, не васекав дубље. Било је узалудно тако хтети. Онда, љутит, силовито (је Мартин поскочио увис, неколико педљева и полукружним покретом ножа што је писнуо кроз ваздух сасекао велику кришку срнетине. Талас ваздуха заљуљао је најближе полутине дивљег меса. =

· Истовремено је хтео да шаком којом је лржао нож ухвати одрубљени комад меса. Али му је комад већ био "промакнуо и пао украј огњишта на неравно глинено тле, посуто светлуцавим пепелом и закрчено угарцима од сапорела букова. прања. Мартин га је онда потражио, па нашао, врхом ножа: Потом га на нож набо и, у чучњу, принео га разиграну огњу. Да пламен сажегне, у добру трајања тренутка, маховинасту скраму која се, одавно нахватана, назирала на комаду меса изван пресеклине. Пламен је слизао скрамасту нечист са меса. Мартин је одмах спретно наднео месо над ужарени део огњишта, на коме су гомилице жара 'испуштале дрхтаву јару. Убрзо је.зацврчала срнећа претилина. Масне капљице закапале су у жеравицу и претварале се у вијугаве вити љута дима.