Наша књижевност

Одлазак Перушине - = 27

што _ усходао по дворишту, нешто премјешта, Пешта“ спрема завежљај.

_ На каменој клупи пред кућом сједи стари Кремен, отац. Јакова, па лови сунце, а до њега, на земљи, чучнула жена Јаковљева.

Старац је обучен јуначки: копоран и беневреци с припашњачом; само боја одјеће се изгубила. Отрцало се старо рухо и непојило свакакве нечисти, јер га носи на голом тијелу већ тридесетак година. На сурој чађавој лубањи масни се бивша црвенкапа. Он је утопио лице у дубоке боре, а тешки капци као у корњаче поклопили му снене очи и душу.

Снаха се згрчила у чучњу, с голим сухим рукама преко кољена, у танкој, блатној, и раздртој одјећи, Њезино непрано лице

жутило се грозничаво кроз нечистоћу, између репова црне, тешке косе, као свијећа братовштине.

Старац и снаха окренули очи к себи; њихов поглед измијештао се с чежњама: не осврћу се на догађаје, на четверо петеро голаћа дјеце, надимљене и раздрте, што се веру по опћинској коштелци да зајазе желудац коштуњавим плодом.

А Мрдеша се дакле уредио, да иде у град. а лицкао црну косу и нахерио нову црвенкапу. И гаће су дакле нове, али шкрто скројене, јер је од њих одбио ужину. Само кошуљу није успио дотјерати; остала је искрпљена и ишарана од буха. Он, као и Јосо, иако је земље мало, свео је рад на земљи на само орање и жетву, па чешће залази у град, изналазећи увијек нешто за продају: дрво, псића, мачку, пар косова, или другу какву живу, птичицу, што дјеца улове; главно да је излика. А он је чезнуо за трговином: угодан посао и доноси новаца. Зато је радо опћио с господом, да дозна тајну, и говорити је настојао нејасно као опИ и скупљао фино уста:

— Јосо, временски си прошетан. Липо вриме, па Оле отмено путовење.

Јосо се раскорачи па почне причати о Перушини:

= Дицу ваља опремати, мој брате. Да је и нас, на један примјер, наш отац зна дати. Али шта ш, ди је старима била памет. Ето тако, само прама сунцу, и коти дицу. Оли су знали, ка ми данас, макнути се и с људима људску рич рећи. _

=— То је увјерљиво, то је бесида, ајмо рећи, истинствена. |

Стари Кремен почне наједном трепати очима, као од прејаке свјетлости, примајући Јосу у свијест. Изненада проговори као из подземља:

19