Наша књижевност

278 - У Наша књижевност

= Је ли истина, Јосо, да у граду има купити штрутав...

= Хм, јеси видија, и штрута мош купити! — рече замишљено, одахне два, три пута и тешко, истежући корњачји врат, прогута слину, као послије тешка напора. — Нисан га видија има двана-

јест година... Липо је оно на круву... и опет прогута слину па.

дода: — Да је било и лоја... = - Одмах затим утоне стари Кремен у се. Разочаран је синовим нехајом за његове чежње. |

Око Перушине скупила се дјеца у круг, па му проматрају одијело, капу, гладе рукама ципеле, сву ту љепоту. А Перушина се раскорачио, показује сусретљиво све дијелове, откопчава се да покаже унутрашњост. МИ ципеле је изуо, да покаже, како се послује; али се заплео у, необичну послу па се а ПрвоНИо у неприлици. А Мрдешићи а под балом као птићи.

Пола Мрдеша осјети, да му се овдје крњи углед.

= Ти, Маре, смисли на дицу, и да буде све по уредби; уопће да се ја не узрујам кад буден доћи — изда он строго налог.

Он и Јосо упуте сезозбиљним корацима, с рукама на леђима, сагибајући адвокатски мудро главу на прса, а на лице им се навукао израз дубоке замишљености. Тражили су обојица што пеметнију ријеч. Мрдеша је фино трзао раме и лакат увис, истуривао браду, гледајући оштро, а главом мицао Ооо сад горе сад доље, и говорио кроз стиснуте зубе:

— Отвари ћу растарацију у братској кући. Оне дви собе су задовољне: једна за локанду, а друга за цепарет. Мени је тели-

гентна особа обећала дати бачве и банке. · Радници из вабрике, мој драги, обраћа ће к мени. = То није лоше, али ће сметати они онамо. — Јосо је мислио

сно четири пет газда, који сваки држи крчму.

= Шта ће ко мени, а»! Ја сан својствен човик; живин од своје телегенције. Ја сан сељак и свак је моралан, да ме части. То је званично,

Мрдеша се настави хвалити својим наумима, а Јосо каткада искористи станку:

= Купија сан малому цилокупну робу, нек дите људски изајде прид свит — изјављује он озбиљно.

— Тако је мисто, тако је мисто — одобрава Прива.

Јосо подиже још више главу и корача под својом славом. Њему се чини, да сав свијет тамо вани очекује долавак његова