Наша књижевност

279.

Одлазак Перушине

Перушине и диви се Јосиној домишљатости. Еј, знаде се за Јосу тамо вани, у оној збрци људској, гдје Јоси у вреви улица, крчама и канцеларија блиста његова властита особа као средина свијета: он је свитски човик У војсци је он за вријеме рата упознао много тога, много тога се њему објаснило и он се посијао на шире поље.

Тако стигну до прве крчме.

Они прошире корак достојанствено и лицу даду важан, значајан израз, па ступе у предвраће. -

Крчмар Куре сједио је за столом и дремуцкао. Дебео је као бумбар, набијен, округао, облих леђа: стражњице се дигле за врат, а сприједа дебели подвољак се наслонио. на прса, и лице саме румене груде. Црвено му лице као у пијетла зајапурено, дречеће набујало, и ситне, у салу, очице прилагођене мачјем куњању, чекању жртве. Из цијеле му особе сијала је свијест: — Ја сам газда!

__ — Какво добро јутро! — рече Куре, стављајући пред Јосу е Мрдешу ракију и цигарете. — Шта те брига, је ли добро, оли зло... Ваљен Исус се каже! Како Мериканац: гут мониг, па гут мониг; не ће он друкчије. Ка разуман човик... А наши, сад добро јутро, сад добра вече, сад... а питај Бога, шта све... -

= Да, да, то је вјеројатно речено; паметно дословце, — сложи се Мрдеша, мрдајући брзо главом у одобравању.

Перушина је извалио усне па зја сад у Американца, сад У оца, сад у Мрдешу и мотри им сваку кретњу, отезујући, ко је вреднији, а бела му се зажутјела под носом,

— То мора да је паметан човик — мисли о Ори = кад је овако дебео и има златан ланац.

Јосо и Мрдеша се поставили у обредни став око чашице. о вадио је Јосо за палац сухога круха и жваћући га пред ракијом почео говорити, да удобровољи Куру. (Враг га знао, он има везе с властима преко својих пршута, а с друге стране, ето Јосо шаље сина у свијет међу ту власт.)

— Купија сан му све, шта иде, нек дите људски изајде прид свит.

– пој је мисто, тако је мисто — потврђује насно ЕД и усекњује се нечистом гужвом врло фино.

= Купија сан му, нек не буде задњи, нек дите види, ко се за њ стара, нек упанти ћађу. —= Затим приповиједа, како ће он скревати оном господину, нек зна чије дијете прима.

ЦОЈЕ