Наша књижевност

Одлазак Перушине - Е _ 283

Повјереник прими преко воље Мрдешину руку, на којој осјети влагу од усекњивања.

=— Није лоше, није лоше — мрмља и откида се..

Мрдеша не губи храброст него наставља екавски, да покаже, да он може и тако. Е — Ево, наш Јозеф сваћа пристојанство; Он је, уопште речено, сватљив. Малога је, на један пример, здраво наредио. — Затим ухвати с два прста повјереника за рукав и повјерљиво му почне дошаптавати:

= — Јесте ли угледали, мали не уме ни по мердевинама да кораца. Сиротиња, беда! А знате ли да је читљив. Сиротиња велика, а научио да чита самовољно... Морам да прикажем, госпон повјереник: мали је ћириличан. Јест, нека ван је у повјеренству, на моју реч... ваља Јоси нешто припознати, ваља припознати, о том нема смисли... парола данор.

= Што припознати, што припознати! — стане наједном повјереник. Његсве малене очи раствориле се као рана и претјерано озбиљно гледале у Мрдешу, зачуђено преко мјере.

= Шта овде треба читава комисијаг.

Хтио је повјереник објаснити сву претјераност њихових захтјева, али се сјетио, да с овако неозбиљно обученим људима, непристојно одрпаним, није њему фину и угледну човјеку часно расправљати. Може кому доћи на памет, да он има превратничке намјере. Истина, у задње доба је у моди бити окружен с неколико сељака, па као пријатељ народа пролазити градом, али не с ким му драго, него с оним сељацима, што носе капе на „три пода“ и што се: румене као права народна кореника.

Јосо је ипак схватио узрујаност повјереникову: ·

— Остави, Мрдеша, остави, не сметај господину: повјеренику. Ето, нека он само добро управи с дитетом, а за остало не ћемо ни питати; затворит ћемо, ајмо рећи, очи.

Повјереник пожури ходом, а Јосо заграби напорно за њим, настојећи се држати напоредо, што је повјереник очито избјегавао. Биди Јосо, да се човјек одалечио, да се покрио неким ледом, даљином и да се онај разговор угодни расплинуо, изгубио се некуда. Спознаје он, да је господин далеко од њега. Осим тога и корист му се растапа: не ће моћи ништа зарадити, опанке купитиТако и Мрдеша се изгубио нечујно.

__ На колодвору је повјереник послован, не осврће се на дјецу ни Јосу, него се држи за се, као да се разумије само по себи, да