Наша књижевност

Хроника - 521

Тај не много ведри мотив о безграничном егоизму имућног прађанина, Молијер је насликао светлим и разиграним бојама, вешто га спроводећи из сатире у лакрдију, из озбиљне игре у фарсу, да би га, на крају, завршио урнебесном бурлеском. з

НАШЕ МОЛИЈЕРОВСКЕ ТРАДИЦИЈЕ

После Молијерове смрти „Уображени болесник“ доживео је у Паризу незапамћени успех. И не само у Паризу. Смех који је изазвао Арган као да је био заразан. Преносило се то кикотање публике из паланке у паланку, прелазило границе земаља и још давно одјекнуло и по нашим градовима.

_ Наши народи имају богате молијеровске традиције. „Жоржа Дандена“ преводио је на словенски, средином ХМП столећа, Фран Крсто Франкопан. Нешто касније, на крају ХУП и у првој половини ХУШ века, око двадесет Молијерових комедија већ је било. преведено у Дубровнику, адаптирано локалним приликама. У некадашњем арсеналу, званом Орсан, смејали су се Дубровчани на претставама „Наука од мужова“ („Школа за мужеве“), и „Лакомца“ („Тврдица“), и „Тарта“ („Тартиф“) и „Илије Кураша“ („Жорж Данден),“ и „Немоћника у памети“ („Уображени болесник“). Ни Словеначку тај смех није мимоишао: Молијер је и тамо имао преводиоце.

(Стигао је тај смех ну Србију: пре више од једног столећа, наши преци, Београђани, могли су, у преправљеном магацину савске царинарнице, у првом београдском позоришту, такозваном Театру на ђумруку, да се сити насмеју Молијеровим „Скапеновим ђаволијама“ у Стеријином преводу ну тумачењу дилетаната „љубитеља художества“.

У току читавог столећа Молијер је остао на репертоару београдске спене. Најбољи наши глумци испробавали- су своје способности најрадије у његовим делима. После Првог светског рата, 1920, поводом прославе Мо-= лијерове тристогодишњице, појавила се у „Уображеном болеснику“, који је даван са међуиграма, фаланга наших најистакнутијих глумаца: Илија Станојевић у насловној улози; незаборавни и досада ненадмашени наш комичар Пера Добриновић, као Дијафоарус-отац, у пратњи Дијафоарусасина, тада још младог, Николе Гошића. Те исте године режирао је „Тартифа“ и играо насловну улогу искусни глумац и редитељ Михаило Исајловић, а буру смеха изазивао је својом реалистичком и заиста „художественичком“ глумом, глумом преживљавања, Пера Добриновић као тврдоглави Оргон. 5

„УОБРАЖЕНИ БОЛЕСНИК“ У ЗГРАДИ НА ВРАЧАРУ

Најновијим приказом „Уображеног болесника“ у згради Народног позоришта на Врачару, београдски ансамбл није се показао на висини задатка који је себи поставио. А тај задатак није мсли: играти Молијера, и то не неку фарсу, ма да џи оне претстављају озбиљан проблем, него његово