Наша књижевност

1522 5 Наша књижевност

завршно · дело, „Уображеног болесника“, велики је и одговоран подухват. Није ли "Станиславски, „У доба стварања Московског художественог театра, нисао Немирович-Данченку: без веома велике припреме бојао бих се да ноставим Молијера. Њиме сам се бавио док сам био у Паризу... Он је веома тежак...“ » - " |

На различите начине, у разним земљама џи под различитим условима, редитељи и глумачки ансамбли приступали су, кроз озбиљан напор и со= лидну студију, тумачењу Молијерових дела.

: Француска комедија, „Молијеров дом“, давала их је и даје их још увек на основу вековних традиција. ђ ;

Редитељ Гастон Бати, неуморни и не увек срећни експериментатор, покушао је да истакне у „Уображеном болеснику“ све оно трагично џ болно што се, по његовом мишљењу, скрива иза лакрдијашке образине овога дела. Свој рад на режији Бати је због тога усмерио не ка фарси него ка драми.

5 Глумац и редитељ Луј Жуве приказује Молијера, држећи се строго стила и стилизације, онако како би, бар по његовом нахођењу, сам Молијер режирао данас, после три столећа, сопствена дела. Шарла Дилена привлачи у Молијеру изнад свега — стил комедије деларте.

- Руси су, пре Октобарске револуције, вршили на Молијеровим делима многобројне и разноврсне експерименте, често формалистичке природе, све док Московски художествени театр није, 1913, у реалистичком постављању „Уображеног болесника“ и „Брака на силу“, дао чврст основ свима каснијим интерпретацијама. 6 ВП

На београдској позорници „Уображени болесник“ дат је без одређеног уметничког схватања, без инвенције, без духа и без стила. Ретко се кад и ретко где приказује „Уображени болесник“ у интегралном тексту, али се исто тако ретко догађа и то да се из текста брише и сам епилог, који, бурлескан какав је, претставља махнито-гротескну завршницу ове Молијерове комедије-дивертисмана. _ _

Без уметничког руководства, глумци су гледали да се снађу на сцени како је ко знад и умео. | 5

Божа Николић, зрели и искусни глумац, има много услова да, под добрим редитељом, да одличну интерпретацију Аргана. Сочан у изразу, његов Арган изгледао је скоро добродушан у свом детињастом егоизму. Његова саможивост, у живописној, али једностраној интерпретацији Боже Николића, испољавала се више у љубави према животу него у страху од смрти. | ј Белину, чији је: хладни егоизам раван Аргановој болесној саможивости, креирала је Ирена Јовановић са искиданом дикцијом, форсирано наглашавајући сваку реч.

Док Бранко Ђорђевић, без комике и стила, са прубо исцртаном маском на лицу, није био у стању да изрази надувену педантерију Дијафоаруса-оца, Мирко Милисављевић, као Дијафоарус-син ближи молијеровском духу и стилу, изгледао је, не својом кривицом, прилично депласиран у немолијефровој атсмофери која је владала на сцени.

у . :

• а