Наша књижевност

338 - 1 ли - Наша књижевност

свој спев, као беочуге у ланцу ослободилачких покрета наших народа све до у неку даљу будућност, „за далеко неко покољење“, за које он отвара све перспективе. Из слободне народне стварности тога поколења, „Порски вијенац“ се данас види као велика псема (народно ослободилачких мотива, схваћених историски реално. _ ;

Тек се данас доиста и може да разуме сав реализам национално-ослободилачке концепције „Горског вијенца“. Он је у ствари велики славопој борбе против завојевача, која мора прво да се почне истребљивањем њихових једноверских елемената у земљи унутра. Не диже се Црна Гора против својих Потурица зато да би их вратила крсту и вери православној. У мотивима главара и народа јасно се осећа као првенствено важно да су Петурице опасна унутрашња национална претња Црној Гори, и да преко ЊИХ, са тим савезништвом изнутра, турска завојевачка политика мно10 лакше може да продре у овај још једини слободни наш крш. Берски моменат је овде утолико неизбежан уколико се природно, „1 за оно време условљено, сам собом намеће. Али он је, као мотив, чисто формалан, и више се наглашава као један од елемената који емотивно, дакле као попстрек, могу да дејствују да се народ крене у борбу против крвне браће. У мотивима владике ДаНила, који: овде домста изражава мисао и осећања самога Његоша, проблем вере се врло често акцентира тешким, скоро скептич„вим речима. „Луна и крст, два страшна символа“, каже он на Једном месту, са интонацијом која скоро звучи као нека врста анатематизације тог верског народног раскола. На другоме месту, где баш стимулирајући верским раздраживањем борбену вољу народа, супротставља крст полумесецу, он ту своју тираду завршава изванредним стихом: „Олтар прави на камен крвави!“, коЈИМ се, скоро антихришћански, успоставља закон нове вере: народне борбе за слободу. Та вера се потенцира једним још апсо-' лутнијим законом, који не признаје никакве небеске обзире и ниКакве земаљске препреке: „Нека буде што бити не може!“ Ту Више нема мистицизма. То је изразити национално-борбени реа-. лизам. | | ЊЕ

Исти тај реализам се осећа и у мотиву крвавога сукобљавања

са једнородном браћом. Владика Данило, кроз кога говори Ње-

гош, управо тај мотив сматра као праву трагику стварности, и ње-

гова тешка унутрашња колебања су сва изазвана језивом диле-

мом: да ли или не пролити крв рођенога брата. Дакле, Његош

: .