Наша књижевност

7

Реализам „Горског вијенца" | 350

мотив братства дубоко осећа, признаје га, према томе, националан карактер је за њега у превази над верским, јер по линији религиозног супротстављања, сукоб се сам собом намеће, али у осећању једнородности за крв коју треба пролити, песник се ломи у тешким и трагичним питањима, У историској нужности, коју Збегош реално разуме, у историском тренутку кад још нису били сазрели друштвени услови за пуну афирмацију и амалгамисање братства, и кад је повести борбу против једнокрвног уну-

трашњег непријатеља било доиста историски 'неизбежно, Његош

казује стихове о братству који далековидо наговештавају оне дане кад ће оно доиста бити и историски остварено, у стањима која су га друштвено и економски, исто толико колико = нацисвално условили и омогућили. ,/ |

Ослабодилачка концепција Његошева, са поузданим осећањем за народну стварност, које се кров цео „Горски вијенац“ јасно реалистично манифестује, има далеко већу ширину него што се раније уочавало и призвивало. (Она се изражава акцентима који тумаче не само националну ослободилачку замисао, него и изразито наговештавају, сугерирају мотиве који носе социјално-ослободилачке призвуке. Из перспективе свога времена, Његош их, рагумљиво, није могао формулисати одређено идеолошки. Али остаје несумњиво да је то исто толико концепција против завојевања, колико и концепција против угњетавања. У њој одјекују акценти из народне песме против великаша и силника, дакле антифеудални мотиви, који, у примени на Његошево време, добијају смисао мотива који бране друштвена права народнога човека, Његош у „Горском вијенцу“ наслуђује време које ће успоставити народну владавину и не опире му се, него га, тако рећи, поздравља. Кад он каже да тиранству које полаже право на „слаба човјека“, лакле на народнога човека, треба „стати ногом за врат“, онда се зацело ова идеја пребацује преко граница једне чисто националне борбене концепције, јасно наговештавајући и неке даље социјалке перспективе. То се и политички потврђује. Његош, црквени поглавар и монарх, нигде у „Горском вијенцу “ не сугерира идеју 0 владавинском облику народне државе која би се родила из ослободилачке народне борбе. Ни на једноме месту. Његош не одређује политичку форму будућих ослободилачких резултата. Не везујући је ни за духовну власт, дакле ни за идеју о' верској супрематији у њој, и не импонирајући јој монархичне принципе кас врховне, што би логично било да је Његош у „Горском ви-

г