Наша књижевност

з38 ј 5 | Наша књижевност ~ ' ону прву од нас удаљују и постављају нас према њој одређено критички, а које вредности, међутим, овај други чине тако дубоКО позитивним ијутицајним кроз читаво једно столеће, и за наше | дане можда више но икад раније. Кад је Његош писао »„Лучу ми-

крокозма“, са једва тридесет година живота, био је то још увек.

млади песник који се тражи, који лута да се нађе, и кога изван" редна даровитост чини, можда, стваралачки наглим и одушевљујућим се за сваки мотив који му се импонира и који му импонира. Мотиви, тематика „Луче микрокозма“ доиста ду му се могли на: Мметнути свим оним што је он у себи нагомилао за неколико година свога самоучког подизања, и што му је истовремено, као сваком самоуку, чак и кад је ингениозан, па и генијалан, али још недовољно критичан, морало и неодољиво импонирати | Овај млали полуписмени манастирски ђачић, кога ветрометни Сима Милутиновић Сарајлија, пај занимљиви пустосват ондашње наше млале литературе, уводи у „зрачне просторе“ поезије, али кроз ма-

глу коју у себи носи, добија прва своја литерарна усхићења кроз

ентичку. митологију, од грчкога епоса, у мистично интонираним "знаменитим делима ближе и даље светске књижевне прошлости, узноси се т. зв. „великим темама“ и небосклоним инспирацијама, и своје прве значајни је стихове пише у очигледној грозници извеснот трансценденталног заноса. Он учи стране језике, он чита много, срета се са великим именима светске књижевности, упија у себе велика дела прошлости. Али без потребних основа да их "прима и разуме у односима на време кад су се јављала, у условљепости од друштвених и животних прилика под којима су настајала, он их усваја апсолутно и слено верује у вечиту вредност њихових тема и мотива. М уколико су ови мистичнији, замрше-

нији, уколико су више тајне и недокучивости, тражење маглови-.

тих решења о предживотноме и о послеживотнеме, од смислу н несмислу живота, о богу и о сатани, о добру и о злу које они симбелизирају, о метафизичкој непомирљивости божанскога и деМонскога у човеку, и тако даље, утолико се више млади, први Гђегош њима заноси и опија.

Та метафизичко-идеалистичка расположења у првим годи“ нама стваралаштва условљавају се у Његошу и субјективно и објективно. Овај романтични горштак, са маштом коју узнемирују н распаљују огромна пространства сагледавана са његових високих (ршева, морао је у себи самоме носити извесне склоности за ми-

стику, које је могло савладати само животно и поетско сазрева--

не

|| 45 5