Наша књижевност

Мајка Миља | 425

мајко Миљо, ар (Свак понешто даде, а ти као отсјечена грана — откинула се од нас.

__Мучећи се с том својом кривицом као са сталном и вјечито присутном мором, Миља се трудила да се што чешће нађе на руци сваком у штабу, од команданта до курира. Брзо је упознала ћуд, мане и склоности свакога од њих. Често увече, док би у кратком разговору, пред спавање, сводили рачуне од тога дана, Миља би се пожалила Пери: 5

— Слабо ми нешто једе командант; ил' је нешто болестан ил су га бриге освојиле.

— Јок, није то, нег' дуван, превише пуши. А говорио сам ја њему: „Имењаче, велим, окани се ти те толике дуванчике“.

· (Истина, нит се Перо сјетио да дуван шкоди, нит' је о томе. разговграо с командантом, али та је мала лаж тако згодно пала и тако би природно било да се команданту Петру баш то каже, да је Перо био спреман да се у све свеце О да је бал тако казао.)

— А ономе се ниском црном куриру кошуље већ сасвим расигле, не вриједи више крпити. Не знам шта би више с њимаг и жалила се и питала Миља. ЕЈ

= Ех, шта ћеш, осиротило се — мрмљао је Перо, не налазећи. никаквог погоднијег одговора ни утјехе, па је напао за потребно да се ожалости и да се туробно загледа у своје изувене чарапе, јер то је била још једина помоћ коју је он могао да укаже куриру и његовим кошуљама.

Почетком јесени према Босанској Крајини стали су, преко Лике, да се помјерају Италијани. Једног дана у штаб одреда стигао је „лички командант“, Стојан Матић, да се посавјетује какав стев да се заузме према новом непријатељу, вјештом и подмуклом, који је лукаво наступао под паролом заштите Срба.

У неком полусељачком одијелу, са ниском црном шубаром на глави, сличној личкој капи, скроман и тих, Матић је сједио у великој прохладној соби и мирно, без упадица, слушао излагање команданта Петра, несвјесно гладећи кажипрстом неки стари ожилак испод ока. Кад је Миља ушла у собу са здјелом кисела млидека, он је упргво стао да говори и њу је необично изненадио тај глас, дјечачки мек и слаб, скоро женски.

= Многи се још колебају, али је ћу се потући с Талијанима, па шта било да било.