Наша књижевност

Из Грчке У 21

кажипрст као кљун између врата и крагне, гушило га је. Није могао да дише. Он је прчевито вукао оковратник, док се најзад дугме не откину и не паде, откотрљавши се Јанулису пред ноге уз танак, неодговоран звук. У тај мах Васвос уздахну дубоко, стресе се и, неочекивано за све, бризну у плач. Страховит плач! _ — саме брзе сузе. И те сузе потекле су без стида квасећи му цело лице. Цурило је одасвуд из њега, из ока, из носа, из уста, сав“ је постао мокар и мељав.

— Иди! Опери се! рече кратко Јанулис — трудећи се да се не намршти.

Али сузе су вратиле Васвосу моћ говора:

—- Части ми, говорио је брзо, без стида плачући и даље, остаћу овде, код тебе, поправићу се, дај ми могућност да се искупим, да погинем као човек! Шансу ми дај. Шансу!

Преводилац Зафиридис прође поред Васвоса и замоли Јан _ лиса да пође с њим преко у собу, где је поткомисија већ заседала: Командант је умољен да пред У оинан ом понови све што је већ рекао Лунду и Делвоау. Е -

— На захтев совјетског делегата! шапну Зафиридис сувише значајно наглашеним усхитом. Притом му је лице и даље изражавало усплахиреност. Јанулис пође за њим.

Васвос погурен, скрхан, гушећи јецаје, сиђе низ степенице. Павлос уздахну.

— Неугодно! рече неко.

Зачу се неподношљива вика Бо гласа увек, као из интерурбанске слушалице. =

— Каква добра причица!

— Тог зачуди се Павлос. Нема ту ничег за причу.

— Како немар Два школска друга. Један бандитски.

= Пет! Павлос окрете главу и зажмури. Роби се НЕ -

— Меки нико ништа не може. Ја сам амерички грађанин и смем свуда у иностранству да кажем шта мислим. Један бандитски вођа сусреће свог школског друга и оптужује га за издају. А овај прво пориче, а после кроз сузе тражи да искупи грехе и погине за бандите. Какав шљам! Нек припазе мало наши каквом свету дају зајам. Нико ту не ваља.

= Ја ћу то друкчије да поставим, рече замишљено риђи Валтер. Ја видим ту на делу племенитост Васвоса који хоће да својом крви искупи грехе вољеног шкодског друга — _ бандита...