Наша књижевност

22 ЈЕ Књижевност

Бил се насмеши поспрдно:

= Америчка катесличка штампа, серг

Али Валтер продужи:

— ... кога је од почетка већ хтео да изведе на прави пут. — Мисли ли, сер, на батине»

— Робију треба схватити као завод за поправку.

__— Већ видим, рече Бил, три грла у награди, ћутљивог и љутог Комвеја, Робија и Валтера Ја се кладим на Валтера, он ће вас све, господо, за коњеку дужину.

Јанулис изиђе тихо из собе где је заседавала поткомисија.

__ = Тајна седница трајаће бар један сат, рече поправљајући опасач. Предлажем вам у међувремену претконференцију са мном. Нека изволи ко хоће. |

Десетак нас пође за њим. Али већи део ИЕ остаде. Јанулис нас поведе низ степенице у приземну 506) — трпезарију судећи по дугачком столу и клупама.

— Прво нам реци нешто о себи! поче Јоанис. Павлос који.

је сео за други крај стола, близу врата, а Ље од Јанулиса, климну уплашено главом:

— Да, о себи!

Јанулис се замисли. Затим поче отдечно као да укуцава реченицу по реченицу у наше бубне опне.

— Рођен сам у Ептахори. То је село у овом крају. Грк сам, имам 31 годину. Права сам дипломирао у Атини. Од 1939 сам војник. Рањен сам на Албанском фронту. Предложен двапут за одликовање. До краја рата борио сам се у редовима Еласа. Као и сви моји другови положио сам оружје 23. П 1945 по наређењу свог команданта. Варкиза.

— Јесте ли а хапшени, пре рата, Као студенте упита Валтер.

= Да, четири пута. Али нисам био осуђен. Имао сам среће. Људи који су ме проваљивали нису знали добро свој занат. Јели, Васвосе2 Зар није он ту, с намаг У реду. Да. То је тако. Јанулис застаде тражећи шта би се још имало да каже о себи. Али пошто не нађе, закључи:

= Ето — тој је мој живот до Варкизе. Обичан живот, са неколико података о извесној активности у времену судбоносном по моју земљу. |